BORBA KOJA TRAJE VEKOVIMA: U ovim zemljama žene i dalje nemaju pravo glasa

U današnje vreme, žene imaju to pravo u skoro svim zemljama, međutim dug je put bio do delimične ravnopravnosti sa muškarcima. Žene su se značajnije za svoja prava izborile tek posle drugog svetskog rata, ali ta borba, takoreći, traje oduvek.

Iako je demokratija nastala u antičkoj Grčkoj, položaj žena nije bio ni malo privlačan. U detinjstvu su ih posedovali očevi, a nakon udaje njihovom imovinom raspolagali su njihovi muževi, dok je njima dato da vode domaćinstvo i da se brinu o obrazovanju dece.

Do značajnijih promena dolazi u 18. veku i tek tada žene počinju da postavljaju pitanje svoje nejednakosti i da se suprotstavljaju tiraniji muškaraca u kući.

Pitanje prava glasa žena konačno je postalo tema u 19. veku, kada se javljaju i prvi sifražetski pokreti - koje su činile žene koje su se borile i na kraju izborile za pravo glasa žena. Borba je bila duga i mukotrpna, ali se proširila na svetski nivo.

Žene Novog Zelanda dobile su aktivno biračko pravo ograničenog tipa još 1893. godine, dok je Australija 1902. godine dala ženama pravo glasa na parlamentarnim izborima. Ali pokreti za žensko pravo glasa je bilo bili su najrazvijeniji u SAD-u i Velikoj Britaniji.

KAKO SU KLADIONICE VIDELE PROŠLE IZBORE: Neverovatno precizne za pojedine stranke (GRAFIK)

Zbog zalaganja i pomaganja sifražetkinja vladi Velike Britanije u Prvom svetskom ratu najveći broj članova parlamenta je podržao njihov zahtev, te su u februaru 1918. godine žene su konačno dobile pravo glasa. Ovo se pravo, doduše, odnosilo samo na žene stare 30 i više godina. Iste godine, donesen je i ukaz kojim je ženama dozvoljeno da se kandiduju za poslanice u parlamentu, a 1928. godine starosna granica po kojoj su žene dobijale pravo glasa pomerena je na 21 godinu života, čime su u političkim pravima konačno u potpunosti izjednačene sa muškarcima.

Od tog trenutka bilo je laške ženama širom sveta da se izbore za svoja prava.

Naime, 26. avgusta 1920. godine 19. amandman sastavnim delom ustava SAD. Tačno 144 godine nakon donošenja Povelje o nezavisnosti, američke žene konačno dobijaju opšte i jednako biračko pravo, i na taj način postaju izjednačene s muškarcima, kada je ovo pravo u pitanju!

KAKO SE VOLJA SA LISTIĆA "PRENESE" U PARLAMENT: Ovako se glasovi pretvaraju u mandate

Pravo glasa žena u Srbiji

Žene u Srbiji su pre 71 godina dobile pravo glasa, a danas, nakon toliko godina, njihov položaj, je znatno bolji, ali i dalje je neravnopravan u odnosu na muškarce.

KAD SE PRAVILA PREKRŠE: Evo zašto se može desiti da glasate DVA puta

Odlukom komunističke vlasti u SFRJ, 12. avgusta 1945. godine žene su dobile pravo glasa. U poslednjem sazivu skupštine Republike Srbije nalazi se 84 narodnih poslanica iliti 33,6 odsto od ukupnog broja.

Zemlje u kojima još uvek žene nemaju pravo glasa

• Vatikan – glasanje za izbor Pape dozvoljeno je samo članovima Saveta kardinala, koji čine isključivo muškarci.
• Bruneji i Ujedinjeni Arapski Emirati – države u kojima ni muškarci ni žene nemaju pravo da biraju niti da budu birani.
• Butan – na lokalnim izborima dozvoljen je samo jedan glas po porodici. Iako i žene mogu da glasaju u ime porodice, u praksi se dešava da to ipak daleko češće čine muškarci.
• Liban – za žene je utvrđen obrazovni cenzus. Takođe, muškarci su obavezni da glasaju, dok žene nisu.

Zemlje u kojima su žene nedavno ostvarile pravo glasa

• Oman – 2002. godine, sultan Kabos bin Said proširio je pravo glasa na sve građane koji imaju 21 godinu i više.
• Bahrein – 2002. godine ženama je prvi put dozvoljeno da glasaju na parlamentarnim izborima.
• Katar – ženama je 2000. godine dozvoljeno da glasaju na lokalnim izborima, a 2003. i na parlamentarnim izborima.
• Kuvajt – u maju 2005. godine žene su konačno ostvarile pravo da biraju i da budu birane