LETOVANJE: Sve što vam treba za put u Tursku
Turska je, uz Grčku i Crnu Goru, najomiljenije letnje odmaralište srpskih turista. Oko deset posto svih naših ljudi koji u toplom delu godine traže osveženje na moru, odlazi u najzapadniju zemlju Azije. Da kojim slučajem nije izbila ekonomska kriza 2008, taj bi broj verovatno bio i veći.
U Bugarskoj i u Turskoj morate imati žuti karton - dozvolu za vožnju tuđeg automobila. Da bi ste je izvadili, u najbliže odeljenje AMSS odnesite saobraćajnu dozvolu, ličnu kartu vlasnika, vaš pasoš i 1.500 dinara. Međunarodna vozačka dozvola nije neophodna u Bugarskoj, ali jeste u Turskoj i košta 2.000 dinara. Isto je i sa zelenim kartonom (osiguranjem) koje treba u maloazijskoj zemlji i košta, takođe, 2.000 dinara.
Kao što smo vam savetovali prošlog puta, pre polaska na put proverite važe vozilo. Sitnije stvari (ulje, svetla, stanje pneumatika) možete i sami, a kočnice i motoriku na tehničkom pregledu.
Od Beograda do graničnog prelaza Gradina kod Dimitrovgrada ima 330 km ili oko četiri sata vožnje. Od Beograda do Niša putarina će vas stajati 730 dinara, a još 240 ako putujete od Novog Sada. Obratite pažnju prilikom vožnje Sićevačkom klisurom (14 km istočno od Niša) jer je put izuvijan i zahteva dodatni pozor. Na graničnom prelazu u Gradini čeka se oko pola časa i bilo bi pametno da prijavite vrednije stvari (i elektronske uređaje) koje nosite sa sobom, da ne bi imali komplikacija u povratku.
BUGARSKA
Kada prođete Gradinu, pomerite časovnike jedan sat unapred. Bugari i Turci su druga vremenska zona, kao i Grci.
Na bugarskoj strani granice, Kalotini, prvo prolazite DEZINFIKACIJU vozila koja stoji 2 evra. Uz pasošku proveru, obavezno kupite VINJETU koja košta 5 evra za sedam dana. Mesečna od 13 evra vam se ne isplati, pa sedmičnu kupite u povratku.
U Bugarskoj je obavezno imati protivpožarni aparat za automobil, dok od marta do novembra ne morate da palite svetla, osim po mraku i magli. Naravno, mobilnim telefonom ne pričajte dok vozite.
Prvih pedeset kilometara vozićete se magistralnim putem, dok pred Sofijom prelazite na zaobilaznicu koja je u izgradnji, da bi ste se uključili na autoput za Plovdiv i Svilengrad. Pazite da vam ne promakne skretanje. Na drumovima naših istočnih suseda ne maksimalne brzine su 50, 90 i 130 km/č, za naseljeno mesto, van naseljenog mesta i autoput. Kazne se plaćaju u banci ili pošti, osim ako su manji prekršaji u pitanju (do 50 leva, tj. oko 25 evra).
Crpne stanice u ponudi uglavnom imaju bezolovni benzin, evrodizel i tečni naftni gas (TNG) i u velikom broju primaju samo leve, a ne evre. Vredi napomenuti, cene su slične kao i u Srbiji, jedino je TNG jefitniji 14 dinara nego kod nas. Sto tridesetak kilometara posle ulaska na autoput isključite se ka Svilengradu i Turskoj. Magistralni put će ponovo smeniti kraća deonica (30 km) autoputa, da bi još jednom sišli na magistralni put koji vas vodi do prelaza Kapikule. Preporuka je da napunite rezervoar gorivom jer je isto u Turskoj skuplje.
TURSKA
Posle prelaza Kapikule ulazite u zemlju u kojoj ćete letovati. Ukoliko nameravate autoputem preko Carigrada da idete do Kušadasija, onda već na graničnom prelazu kupite elektronsku karticu kojom se plaća kretanje ovim rangom saobraćajnica. Ona stoji pet evra, dok ste obavezni dati još 30 za troškove kretanja koje senzori očitavaju na određenim delovima trase. Ovo sve uradite ako planirate da svratite u Istanbul.
NAPOMENA: Za Tursku vam trebaju dva trokuta, ne jedan. Takođe, ne raspravljajte se sa tamošnjom policijom, a o "dogovaranju" ni ne pomišljate.
Ako ste za kraći i jeftiniji put, savetujemo vam da po ulasku u zemlju krenete ka Galipolju (Gellibolu na turskom) i Čanakaleu jer nećete platiti ni evra. Oko 240 km kasnije, stižete u Galipolj gde ćete se ukrcati na trajket koji će vas za deset evra i trideset minuta prebaciti u Malu Aziju.
Prelaskom u Malu Aziju prešli ste veći deo puta, 900 od ukupnih 1350 km. Čim krenete, potražite znak za Izmir i nastavite. Preostaje vam još sedam sati vožnje jer puta prilično prati morfologiju zapadne obale azijskog dela Turske. Takođe, magistralni putevi su na pojedinim delovima umnogome slični nekim našim (po nekvalitetu), a neretko će vam se i životinje isprečiti tokom vožnje. Trista pedeset kilometara od iskrcavanja nalazi se veliki grad Izmir (antička Smirna), a 80 kilometara kasnije i konačno odredište - Kušadasi.
AKO IMATE VREMENA
Odlučili ste li se da idete u Kušadasi, to ste uradili jer ste željni mora i odmora. No, ako ostane i mrva volje za nešto pored, preporučujemo vam da posetite neka od mesta sa dugom istorijom, a njih na mestu gde se grle Istok i Zapad ne manjka.
Turska je zemlja u kojoj se nalazi gotovo pola svega što su antički Grci ostavili iza sebe. Kušadasiju najbliže takvo mesto jeste antički Efes. Treći najveći grad Male Azije u doba Rima dom je građevinama zidanim od Bronzanog doba, preko Antike do Srednje veka. Celzusova biblioteka i amfiteatar remek dela su davnog građevinarstva, a tu je i navodna kuća u kojoj je poslednje godine života, pre Uspenja, provela Bogorodica. I sve to na petnaestinu kilometara od vas i vašeg odmorišta.
Malo dalje, ali usput kad dolazite i odlazite u Kušadasi je Izmir. A, u centru Izmira - ostaci Smirne, još jednog drevnog naselja. Tamošnja arena starija je od rimskog Koloseuma, a kao i svaki ostaci iz Antike, tako i ovi izazivaju divljenje i ostavljaju bez daha.
Treća preporuka vam je najbliža kad idete u Tursku. Prešavši Dardanele trajektom, iz Lapsekija stižete u Čanakale. Odatle, trideset kilometara ka izmiru skrenite ka Troji, mestu gde su se po prvi put istinski sukobili Istok i Zapad, a sve, navodno, zbog Lepe Helene. Poprište desetogodišnjeg rata, epske borbe Ahila i Hektora, i trijumfa podmuklosti Odisejeve.
Kada se približite Jedrenu u povratku sa mora (Edirne na turskom, antički Hadrijanopolj), pred granicu sa Bugarskom, možete svratiti do Grčke, do mesta Ormenio. Nekada davno, u, kod Bugara i Srba zvanom Černomenu, 26. septembra 1371. godine, pred prve zrake sunca, ratnici Lale Šahina napali su usnulu vojsku Vukašina i Uglješe Mrnjavčevića i utrli put potonjim uspesima države Osmanovića.
Pošto prođete Sofiju na putu ka Srbiji proći ćete kroz Slivnicu. U tom su mestu vojnici Kraljevine Srbije vodili bitku sa bugarskim. Iako su poraženi, učinili su nešto vredno divljenja. Tokom sukoba, poslali su svoju sanitetsku opremu u pomoć ranjenim Bugarima. Otuda u Ženevi, u zgradi Crvenog krsta stoji "Budite humani kao što je Srbija bila 1885. godine".
Konačno i Srbija. U Pirotu se nalaze ostaci srednjovekovnog, Momčilovog grada, koji je zanimljivo opisan u romanu Dejana Stojiljkovića "Crne noći i duge zastave". Skrenete li od Pirota desno, 23 kilometra kasnije možete posetiti crkvu svetih Petra i Pavla u Rsovcima čuvenu po fresci plavookog i ćelavog Isusa Hrista, jedinstvenoj u svetu.
SREĆAN PUT I VOZITE PAŽLJIVO!