Promocija književne biografije Leonard Koen u Parobrodu
U sredu, 26. novembra od 19 časova u UK Parobrod, održaće se predstavljanje biografije sa osvrtom na celokupno stvaralaštvo Leonarda Koena "Cohen - muzika, iskupljenje, život" Liela Leibovitza.
Ova studija je pokušaj objašnjenja fenomena Koenove svetske popularnosti, nimalo slučajno izašla iz štampe na srpskom jeziku, uoči njegovog 80-tog rođendana: Zašto mu se već decenijama svuda ukazuje duboko poštovanje, dok se njegove pesme, kao himne i molitve, ne skidaju sa vrha top-lista, uz neprestanu zastupljenost u filmskoj i muzičkoj industriji.
O bitnim idejama, stihovima i akordima tvorca pesme "Hallelujah" govoriće: Aleksandar Šurbatović, urednik u Dereti, Milan Vlajčić, kritičar, dr Ivana Medić, naučni saradnik Muzikološkog instituta SANU. Moderator je Katarina Lazić, urednica književnog programa UK Parobrod.
Gotovo vršnjak Elvisa Prislija, privučen poezijom i kompozicijama Roberta Allena Zimmermana - Boba Dylana, Koen je odlučio da postane muzičar, a tada je već uveliko, zahvaljujući svojim knjigama poezije i proze uživao ugled u književnim krugovima: Uporedimo mitologije (1956.) Kutija sa začinima Zemlje (1961), Cveće za Hitlera (1964), Paraziti raja (1966), Omiljena igra (1963.) i Divni gubitnici (1966.). Ugledni srpski pisci David Albahari i Vladislav Bajac prvi su u regionu prevodili Koenovu poeziju.
Leibovitz istražuje Koenova pisma, razgovora sa njegovim prijateljima, kolegama muzičarima, proučava obilje intervjua i tako rasvetljava koliko i na koji način je Koenovo izučavanje judaizma, hrišćanstva i zen-budizma odslikano u njegov umetnički izraz. Nije propustio da komentariše kolumnu iz Financial Timesa (januar 2012.) koja objašnjava kako je autor "Suzzane", "Sister of Mercy", "Bird on the Wire" i mnogih drugih, ne samo prorok muzike i reči, nego i arhetip neophodan postkriznoj kulturi.
"Kada Koen priđe mikrofonu na sceni, niko se ne smeje. Na njegovim koncertima imate isti osećaj kao da ste u crkvi ili sinagogi..." piše u uvodu ove knjige. U ranom detinjstvu, posle gubitka oca, ispod krošnji visokog bagremovog drveća, tamnog i nemog svedoka, Koen je u očevoj kravati, zakopao prvo što je napisao. "Možda čitavog života tragam za tom beleškom", izjavio je Koen novinaru magazina "People" 1980. godine.
Ključ za razumevaje celokupnog stvaralaštva Leonarda Koena nalazi se u drugom poglavlju ove knjige pod imenom "Duša Kanade". Tokom jedne šetnje, tamo je opisan prvi susret mladog Koena, sa stihovima Federika Garsije Lorke. Nema vrha u umetničkom izrazu, bez suštine, koju podrazumeva DUENDE.