NEOBIČNA MESTA u Srbiji o kojima se manje priča: SRPSKA PRAŠUMA i pokretna ostrva (FOTO)

1. HRAM I JAVNA KUPATILA: Antička palata Felix Romulijana, u blizini Zaječara, u istočnoj Srbiji.

Nekadašnja rezidencija rimskog cara Gaja Valerija Maksimilijana Galerija ( 293- 311. n. e. ) koji je bio sposoban vojnik. Rimski car Dioklecijan ga je proglasio cezarom i oženio ćerkom Valerijom.

Maksimilijan je 306. postao poglavar Rimske Imperije. Nakon najezde Slovena krajem šestog veka rezidencija je napuštena.

U blizini Romuliane na lokalitetu Magra, sahranjeni su Maksimilijan i njegova majka Romula, po kojoj je Romuliana i dobila ime. Na Magri se mogu videti dve grobine humke - tumuli sa lomačama na kojima je izvršeno spaljivanje imperatora i njegove majke. 

Danas posetioci mogu videti ostatke nekadašnje palate sa mozaicima izvanredne lepote, statuu imperatora Maksimilijana, hram posvećen božanstvima Jupitera i Herkula, javna kupatila.

2. KRSTARENJE, MEANDRI I STANIŠTE BELOGLAVIH SUPOVA: Rezervat prirode Uvac na jugozapadu Srbije prostire se na opštine Sjenica i Nova Varoš, a zaštićen je od 1971. zbog neverovatne lepote i velikog prirodnog bogatstva.

Prelepi meandri reke Uvac se prostiru od hidroelektrane Kokin brod do sela Krstac na putu ka Sjenici. Mogu videti sa mnogobrojnih vidikovaca iz okolnih sela, a ulepšani su prirodnim staništem beloglavih supova.

Prvi susret sa neverovatnim pticama, čiji raspon krila može da dostigne i do tri metra, zaista je jedinstven i ako imate sreće, možete videti i jedinstven ples beloglavih supova prilikom parenja.

Rezervat Uvac u svojim klisurama krije i nekoliko velikih pećina, od kojih je najveća Ledena pećina dugačka 2.5 kilometra, bogata dvoranama i bistrim jezercetom.

Krstarenje brodićima je pravi doživljaj, a i pecanje je pravo uživanje, ako ste ljubitelj, pošto je Uvac vrlo bogat pastrmkom, šaranom, klenom i drugim vrstama.

3. KAO IZ GOSPODARA PRSTENOVA: Bajkoviti vodopad Prskalo – na južnom Kučaju, stvorila je najmaštovitija igra vode i krečnjaka. On se nalazi pored samog puta koji od Resavice vodi ka Čestobrodici, istočno od Paraćina.

Šumski put do vodopada je u proleće neprohodan zbog faune koja je vrlo aktivna i rajski lepa. Leti, kada se bukove šume južnog Kučaja razgranaju i rascvetaju, voda niz bedem od sige samo stidljivo kaplje što vam daje osećaj kao da ste u snu. Visok je oko 15 metara, vrlo je siromašan vodom čak i u proleće kada ima vode, mada nikada ne presuši.

Neodoljivo podseća na bajkoviti Tolkinov plato zamka Gondor u knjizi o Gospodaru prstenova. Izvor reke Nebukovo se nalazi samo nekih 70-ak metara iznad vodopada. Ova reka ovde izvire i nestaje, ponire na pola puta prema Resavici odakle se nakraćim putem i stiže do ovog vodopada.

4. PLUTAJUĆA OSTRVA: Semeteško jezero na Kopaoniku i Vlasinsko jezero u blizini Surdulice imaju zanimljiv prirodni fenomen. Po njima ostrva plove.

Semeteško jezero je prečnika oko 60 metara, a najveće plutajuće ostrvo je dugačko 15 metara i obraslo rastinjem, a na njemu je čak i nekoliko visokih stabala. Pored ovog ostrva, postoji i nekoliko manjih, dok su nekoliko uništili kupači. Ostrva se pomeraju kada duva vetar, a isto tako ih mogu i posetioci sami „voziti“, baš kao čamcem.

Njegova dubina se ne može izmeriti, jer su podvodni izvori iz kojih jezero dobija vodu toliko duboki i široki da su i sami deo njega. Daždevnjaci su stari stavnovnici Semeteškog jezera, a nedavno je izvršeno i poribljavanje jezera.

Vlasinsko jezero je smešteno na 1. 213 metara nadmorske visine, u blizini grada Surdulice, u jugoistočnom delu Srbije. Površina ovog akumulacionog jezera je 15 kvadratnih kilometara, a dubina čak 35 metara.

Na jezeru postoje dva ostrva: Stratorija i Dugi del, a ono po čemu je ovo  jezero čuveno jesu plutajuća ostrva koja menjaju svoj položaj.

Pretpostavlja se da su neobična ostrva posledica podvodnog bilja koje je izraslo na dnu jezera, pa se u velikim komadima otkinulo sa jezerskog dna i isplovilo. Na nekim ostrvima je čak izraslo i drveće, najviše vrbe i breze.

Prirodne lepote i retkosti ovog područja čine planine, klisure, vodopadi, izvori, reke, flora i fauna, kao i blagonakloni uticaj klime i tišina planinske prirode. Registrovano je više od 300 lekovitih biljaka oko jezera.

Ono što je karakteristično za floru je, svakako, vrlo retka biljka mesožderka pod nazivom rosulja. Veoma je bogato grgečom, klenom, somovima, šaranima, belim amurima i pastrmkom.

5. MANASTIRI I NEVEROVATNA PRIRODA: Ovčarsko kablarska klisura

Usečena između planina Ovčar i Kablar, ova klisura predstavlja jedinstvenu morfološku celinu. Udaljena je oko 20 kilometara od Čačka. Dugačka je oko 20 kilometara, a zabeležena je najveća dubina od  710 metara.

Pored toga što je bogata prelepim pejzažima, u njoj se nalazi i veliki broj srednjevekovnih manastira. Bogata je i različitim vrstama biljnog i životinsjkog sveta, i kao takva je zaštićena kao predeo izuzetnih odlika i kategorije.

6. ORHIDEJE: Deliblatska peščara

Ova peščara je smeštena u južnom Banatu i jedinstvena je u Evropi. Izuzetno je bogata retkim vrstama biljaka, koje se ne mogu naći nigde drugde u našoj zemlji, a neke ni u svetu.

Ona je stanište oko 20 različitih vrsta orhideja i velikom broju retkih i ugroženih vrsta ptica, pa je ovo područje proglašeno najznačajnijim staništem ptica u Evropi.

7. JEDINA PRAŠUMA U SRBIJI: Vinatovača 

Nalazi se na Kučajskim planinama i tri i po veka ovde nije posečeno ni jedno stablo, tvrde šumari, a najčešći posetioci, koji je i brižno čuvaju, su studenti beogradskog Šumarskog fakulteta.

Do Vinatovače se inače teško stiže. Ona je živi svedok kako je ovaj deo Srbije izgledao pre više vekova.

Bukve u Vinatovači u prečniku imaju više od metra, a visoke su i do 45 metara. Starost pojedinih stabala procenjuje se na 300 i više godina.

Vinatovača je pod zaštitom države najvišeg stepena što znači da je strogo zabranjena bilo kakva ljudska intervencija. Nije dozvoljeno čak ni branje šumskog bilja ili gljiva, a o seči stabala naravno nema ni govora. Kad neka bukva pod uticajem snega i vetra od starosti padne tu i ostaje, ništa se ne dira.

8. NAJVEĆA KLISURA U EVROPI: Nacionalni park Đerdap

Prostire se u severoistočnoj Srbiji na granici sa Rumunijom, i proglašen je za nacionalni park 1974. Osnovni prirodni fenomen područja je grandiozna Đerdapska klisura Dunava, najduža i najveća klisura probojnica u Evropi. Đerdapsku klisuru čine četiri manje klisure i tri kotline, koje se naizmenično smenjuju u dužini od gotovo 100 km.

Zbog velike dužine i dubine, najraznovrsnjih oblika reljefa i zaklonjenih staništa sa specifičnom mikroklimom, Đerdapska klisura je jedan od najznačajnijih refugijuma drevne flore i faune Evrope.

Područje Parka naseljava preko 1100 biljnih vrsta, a raznolikost staništa i biljnih zajednica odrazila se i na faunu, koja takođe obiluje reliktnim vrstama. Nacionalni park je stanište za preko 150 vrsta ptica, a ima još i drugih faunskih vrsta i sisara.

Đerdapska klisura pokazala se kao sigurno i udobno utočište ne samo biljnim i životinjskim vrstama, nego i čoveku. O tome svedoči izuzetno bogatstvo nalaza iz različitih doba praistorije i istorije, prisustvo nadaleko čuvenog neolitskog naselja Lepenski Vir, tragovi prisustva rimske i vizantijske civilizacije i drugi kulturno-istorijski spomenici.

Ukoliko vam se ovo dopalo, sigurno će vas interesovati i kako su beogradski krajevi dobili ime (više informacija OVDE)