Srpski kod: Cerska bitka u poeziji

Bitka na Ceru ili Cerska bitka bio je jedan od prvih bojeva Prvog svetskog rata u kome su srpske snage, pod vođstvom generala Stepe Stepanovića, odnele pobedu nad austrougarskim snagama, pod vođstvom generala Oskara Poćoreka. Pobeda u Cerskoj bici ne samo da je bila jedna od najslavnijih pobeda srpske vojske, već je to bila i prva saveznička pobeda u Prvom svetskom ratu, koja je znatno podigla moral pripadnica sila Antante. Strašan boj koji se odigrao na Ceru obeležio je i našu poeziju.

Motiv majke koja tuguje nad svojim sinovima karakterističan za epsku pesmu "Smrt majke Jugovića", oživeo je i u pesmama o Prvom svetskom ratu. Pesma "Tužbalica za poginulim jedincem", koju dajemo u celini, samim naslovom ukazuje na bol i tugu. Pesma je prikazana kroz ispovest, odnosno kroz reči majke upućene poginulom sinu. Ona kazuje sve što je boli, a prisustvo poginulog oseća se u njenom obraćanju, jer majka govori njemu, poginulom ratniku kao da je tik pored nje, živ.

NOĆ POSLE BITKE NA CERU

Blistaju od zvezda plavetna nebesa,

Noć zavila zemlju u crnu kadivu;

Nečujno sa grana bistru rosu stresa

Mlad voćnjak pod Cerom. Na rudinu sivu.

Preplašeno sleće jato golubova

Na noćište. Šume tiho pored puta

Redovi beskrajni tankih jablanova,

I mirišu slatko grozd i breskva žuta.

Muklo idu stada kroz mračne proplanke,

Ne pevaju popci iz niskih strnjika;

I Cer ne ču noćas pesmu frule tanke

Ni zvuk medenice s ovna predvodnika.

K'o da lebdi zrakom u gluhoj tišini

Te jesenjske noći jedna tajna strava, —

Dok pod vedrim nebom, vrhu na planini,

Umorena bojem mlada vojska spava.

I čini se k'o da iz kamenih grudi

Priča povest staru mračnog Cera stenje,

Il' kao da guslar nevidljivi gudi:

... Bilo jednom jedno divno pokolenje...

(Milutin Jovanović)

Druga pesma "Noć posle bitke na Ceru" predstavlja atmosferu nakon bitke. Ceo ton pecme je skladan i ukazuje na pustu atmosferu noći nakon bitke. Priroda i sve u njoj i dalje diše i živi, bez obzira na žrtve koje su pale na istom tom tlu. Pesma ukazuje na protok vremena koji se dešava u prirodi izvan svađa među ljudima, a upravo to kretanje prirode ukazuje na dešavanja pre smiraja. Kretanje , kao što se kaže u samoj pesmi, priča priču koja se dogodila na Ceru.

Atmosferu među saborcima, Egon Ervin Kiš, poznati novinar i literata, koji se tu nalazio kao pripadnik Austro-Ugarskih trupa, opisao je na sledeći način, negde krajem avgusta te 1914. godine, u svom dnevniku: "Armija je potučena i nalazi se u bezobzirnom, divljem i paničnom begu. Jedna potučena vojska - ne, jedna razbijena rulja, jurila je u bezumnom strahu prema granici..."