DEFINITIVNO ELEKTRIFIKACIJA: Prošlu automobilsku godinu obeležila EV i progon "dizelaša"
Dobro došli elektroautomobili, dizelaši – stop. Tako bi se ukratko mogla opisati godina koja je za nama.
Za početak, da se ogradimo – naslov se odnosi na globalne trendove, ali ne i na Srbiju koja u tom pogledu dosta zaostaje za svetom.
Prošla godina počela je tvrdnjom stručnjaka da je prodaja automobila koji za pogon koriste motore sa unutrašnjim sagorevanjem (SUS) dostigla istorijski maksimum još u 2018. i da će ubuduće beležiti samo pad.
Motori sa unutrašnjim sagorevanjem – benzinci i dizelaši – i dalje su dominantni pogonski agregati na svim svetskim tržištima, a takvu poziciju zadržaće sasvim sigurno i u narednim godinama. Ipak, ako je verovati ekspertima za auto-industriju, vrhunac prodaje vozila sa benzinskim i dizel motorima je iza nas.
U razgovoru za Fajnenšel tajms, više stručnjaka je potvrdilo da je u 2018. dostignut globalni istorijski maksimum kada je reč o prodaji automobila sa SUS motorima i da je malo verovatno da će taj rezultat biti nadmašen u budućnosti.
Bahati vozač zauzeo je četiri mesta na parkingu! Kad je video šta piše ispod kola, PRESELO MU JE! (FOTO)
NAJAVLJUJU JOŠ JEDAN: Sledeće godine stiže još jedan EV
U 2019. godini mnogi proizvođači automobila ili su prestali da prodaju pojedine modele u verzijama sa dizel motorima, ili su najavili takav potez u narednim godinama. U tome prednjače Japanci koji sve ređe u Evropi nude dizelaše.
Čak i oni, pre svega nemački, proizvođači koji se tradicionalno veoma oslanjaju na dizel motore, prinuđeni su da se fokusiraju na alternative - razvoj benzinaca, sa ili bez elektrifikacije, koji bi trošili slično kao dizelaši.
Zato sve više benzinaca dobija takozvani "blagi (laki) hibridni pogon", zahvaljujući 48-voltnom električnom sistemu koji doprinosi većoj ekonomičnosti u vožnji i smanjenju CO2 emisije.
Uz klasične hibride i "plug-in" hibridne verzije, ovi motori polako potiskuju dizelaše, naročito u Zapadnoj Evropi gde se u 2019. beleži značajan pad tražnje za modelima sa dizel jedinicama.
Ipak, svi automobili koji danas ili u narednih nekoliko godina budu zadržali motore sa unutrašnjim sagorevanjem (sa ili bez pomoći elektromotora) samo su prelazno rešenje ka potpuno električnim automobilima budućnosti za koje u auto-industriji u ovom trenutku postoji konsenzus da će vladati putevima u decenijama koje slede.
U prilog tome govori "električna ofanziva" najvećih evropskih, ali i svetskih auto-kompanija.
Nemački auto-div Volkswagen predstavio je 2019. svoj prvi, kako se predviđa, masovno izrađivan model na struju - ID. 3, koji već nazivaju električnim Golfom.
Proizvodnja je krenula, i pored početnih problema, a VW paralelno sa ovim kompaktnim elektroautomobilom radi na čitavoj seriji modela na struju koji stižu na tržište u narednih nekoliko godina.
O masovnoj proizvodnji električnih automobila godinama sanja i prvi čovek Tesle, Ilon Mask, a u 2019. taj san mu se i ostvario, nakon što je Model 3 stigao do stotina hiljada kupaca u Americi i Evropi.
Pred kraj godine ova električna limuzina počela je da se i proizvodi u Kini za tamošnju klijentelu, pa treba očekivati novi rast prodaje Modela 3 u 2020, ali i dolazak novog Modela Y.
Takođe, u 2019. pojedni proizvođači popularnih modela, kao što su Peugeot 208 i 2008 ili Opel Corsa, odlučili su da nove generacije ovih vozila od starta dobiju čisto električne verzije, što je još jedan od trendova koji će se nastaviti i ove godine.
Ipak, za dalju ekspanziju električnih automobila i potiskivanje vozila sa SUS motorima biće presudno pojeftinjenje modela na struju, odnosno njihove najskuplje komponente - baterije, zatim dalje unapređivanje infrastrukture punjača i povećanje autonomije u vožnji.
Auto-industrija, ali i proizvođači pogonskih baterija, iz godine u godinu postižu napredak na sva tri pomenuta fronta, pa bi 2020. trebalo da donese nova poboljšanja.