IMAJU DUGU TRADICIJU: Ne nosi uzalud emblem munje
Sa Corsom-e i Grandland X plug-in hibridom, najnoviji Opelovi elektrifikovani automobili započinju novu eru modela na struju ovog brenda.
Potpuno električni Opel Vivaro, kao i električni naslednik modela Mokka X uslediće kasnije ove godine, dok će se Opel Combo-e, Opel Zafira Life-e i električni naslednik Astre pridružiti timu 2021.godine.
Svi modeli putničkih automobila i lakih komercijalnih vozila biće elektrifikovani do 2024. godine, kažu u toj kompaniji.
HIT: Garaža ovog poznatog fudbalera bogatija za pravi dragulj
ŠTA ĆE BITI: Brojni sajmovi su otkazani, šta će biti sa onim u Parizu?
VELIKI NOVAC: VW grupacija gubi 2,2 milijarde evra nedeljno
Tradicija duga pola veka
Opel više od pet decenija vodi istraživačke i razvojne radove na polju električnog pogona. Zbog toga se proizvođač automobila iz Riselshajma smatra jednim od e-pionira u industriji.
Još davne 1968. godine, Kadett B Stir-Lec I imao je princip "produženja dometa" koji će mnogo kasnije krenuti u proizvodnju sa Opel Amperom.
Stir-Lec napajalo je 14 olovnih akumulatora, a električnu energiju koja je punila baterije proizvodio je pozadi ugrađen Stirlingov motor sa unutrašnjim sagorevanjem. Samo tri godine kasnije, Georg von Opel, unuk osnivača kompanije, oborio je šest svetskih rekorda električnih vozila za volanom automobila Opel Electro GT koji je dostigao 188 km/h.
Ovaj automobil su pokretala dva povezana elektromotora ukupne snage 88kW/120ks. Energiju je obezbeđivala nikl-kadmijumska baterija od 590 kilograma, a pri konstantnoj brzini od 100 km/h, automobil je imao autonomiju u vožnji od 44 kilometra.
Opel više od pet decenija vodi istraživačke i razvojne radove na polju električnog pogona. Zbog toga se proizvođač automobila iz Riselshajma smatra jednim od e-pionira u industriji.
Još davne 1968. godine, Kadett B Stir-Lec I imao je princip "produženja dometa" koji će mnogo kasnije krenuti u proizvodnju sa Opel Amperom.
Stir-Lec napajalo je 14 olovnih akumulatora, a električnu energiju koja je punila baterije proizvodio je pozadi ugrađen Stirlingov motor sa unutrašnjim sagorevanjem. Samo tri godine kasnije, Georg von Opel, unuk osnivača kompanije, oborio je šest svetskih rekorda električnih vozila za volanom automobila Opel Electro GT koji je dostigao 188 km/h.
Ovaj automobil su pokretala dva povezana elektromotora ukupne snage 88kW/120ks. Energiju je obezbeđivala nikl-kadmijumska baterija od 590 kilograma, a pri konstantnoj brzini od 100 km/h, automobil je imao autonomiju u vožnji od 44 kilometra.
Opel više od pet decenija vodi istraživačke i razvojne radove na polju električnog pogona. Zbog toga se proizvođač automobila iz Riselshajma smatra jednim od e-pionira u industriji.
Još davne 1968. godine, Kadett B Stir-Lec I imao je princip "produženja dometa" koji će mnogo kasnije krenuti u proizvodnju sa Opel Amperom.
Stir-Lec napajalo je 14 olovnih akumulatora, a električnu energiju koja je punila baterije proizvodio je pozadi ugrađen Stirlingov motor sa unutrašnjim sagorevanjem. Samo tri godine kasnije, Georg von Opel, unuk osnivača kompanije, oborio je šest svetskih rekorda električnih vozila za volanom automobila Opel Electro GT koji je dostigao 188 km/h.
Ovaj automobil su pokretala dva povezana elektromotora ukupne snage 88kW/120ks. Energiju je obezbeđivala nikl-kadmijumska baterija od 590 kilograma, a pri konstantnoj brzini od 100 km/h, automobil je imao autonomiju u vožnji od 44 kilometra.
Opel Impuls i Opel Twin
Korak napred načinjen je u okviru programa Opel Impuls u periodu 1990-97.
Impuls I bio je vozilo zasnovano na Kadettu, koje pokreće elektromotor jednosmerne struje od 16 kW, koristeći nikl-kadmijumske akumulacione ćelije sa tečnim elektrolitom. Imao je radijus od oko 80km i maksimalnu brzinu od 100km/h.
Godinu dana kasnije usledio je Impuls II, zasnovan na Astri. Koristio je 32 olovne baterije za napajanje dva trofazna asinhrona motora koji daju ukupno oko 45kW/61ks.
Od 1993. do 1997. godine, Opel je izveo svoj prvi veliki program testiranja električnih vozila sa Impulsom III. Vozni park od deset automobila Impuls III testiran je na nemačkom ostrvu Rugen, a zajedno je prešao ukupno više od 300.000 km.
Pet vozila je opremljeno nikal-kadmijumskim baterijama i motorom od 45 kW/61 ks, a ostalih pet su koristili visokoenergetske baterije natrijum / nikl-hlorid i elektromotore snage 42 kW/57 ks.
Svih deset vozila Impuls III pogonili su trofazni asinhroni motori. U međuvremenu, 1992. godine predstavljen je konceptni automobil Opel Twin.
Za vožnju auto-putem bio je dostupan trocilindrični 0.8-litarski benzinski motor snage 25kW / 34 ks, dok je za gradsku vožnju zadužen električni pogon sa dva motora od 10kW/14ks. Vozač Opel Twina imao je centralni položaj napred, sa tri suvozačka sedišta pozadi.
Opel je zatim 1995. godine električnu mobilnost preneo i u segment komercijalnih vozila sa Combo Plus konceptnim kombijem koji je imao dve visokoenergetske baterije natrijum-nikl-hlorida koji rade u kombinaciji sa trofaznim asinhronim motorom snage 45 kW.