VRAĆANJE KILOMETRAŽE: Ovo su “polovnjaci” s kojima se NAJVIŠE manipuliše u Srbiji
Kupovina polovnog automobila je složen proces, a jedna od najvažnijih stavki, prilikom izbora, jeste pređena kilometraža.
Nažalost, njom se može manipulisati. Stanje mehaničkih sklopova i uopšte četvorotočkaša, u velikoj meri zavisi od kilometraže, pa moramo biti oprezni.
Iz tog razloga, kompanija carVertical sprovela je istraživanje na različitim tržištima, uključujući Srbiju, Hrvatsku, Sloveniju, Rumuniju, Nemačku, Rusiju, SAD… Pred vama su podaci prikupljeni u poslednjih 12 meseci.
Nemci najviše na udaru
Brojke otkrivaju da su slučajevi lažiranja najčešći među nemačim modelima, posebno iz premijum segmenta.
Nepošteni trgovci “polovnjaka” manipulišu vozilima, poput BMW Serije 7 ili X5. Istraživanje je pokazalo da gotovo svaki treći BMW Serije 7, X5, pa i Serije 5 ima “štelovanu” kilometražu.
Osim na BMW-u, skida se i na Audijima (A5/A6), Mercedesovoj E-Klasi, te ekonomskim markama poput Škode i Volkswagena.
Oprezno sa starijim modelima
Jedan od ključnih “uslova” za skidanje kilometraže je starost automobila. Istraživanje pokazuje da je većina premijum vozila s lažiranim podacima starija od onih iz ekonomske klase.
“Najpopularniji” BMW modeli imaju 10 do 15 godina. Kada je reč o Mercedesovoj E-Klasi, kilometri se skidaju s vozila proizvedenih između 2002. i 2004.
Kod jeftinijih automobila iz ekonomske klase, manipuliše se s novijim modelima, jer “drže” cenu. Budite oprezni kod polovnih VW Passata, Škode Octavije ili Superba.
Polovni dizelaši su “najopasniji”
Zanimljivo je poređenje prema vrsti goriva. Dizelaši prelaze veće kilometraže, pa je kod njih i češći slučaj zloupotreba.
Iz zapadne Evrope stižu automobili, koji su prešli i više od 300.000 kilometara, a posle “štelovanja” se prodaju po većim cenama u regionu.
Da stvar bude gora, to su vozila kojih se na zapadu oslobađaju zbog visokih troškova održavanja i onda završe na istoku EU i Balkanu kao “tražena roba”.
Rumunija i Letonija predvode
Prevare s kilometražom su učestalije u zemljama srednje i istočne Evrope.
Najveći deo takvih automobila “lageruje” se u državama koje imaju razvijen uvoz “polovnjaka” sa zapada, navodi se u istraživanju.
Kod svakog desetog četvorotočkaša u Rumuniji, ili Letoniji, postoji velika mogućnost zloupotrebe, dok je u Srbiji taj postotak niži, ispod 5%.