ENERGETSKA KRIZA TRESE SVET! Velesile u debeloj krizi, struja skuplja za 30 odsto, zalihe na minimumu - crni izveštaji stručnjaka
Cene gasa u EU su na rekordno visokim nivoima, Velika Britanija se pored gasa muči i sa gorivom, u SAD strahuju od poskupljenja.
JOŠ JEDNA NAMIRNICA POSKUPELA! Stručnjak kaže: Očekujem da će cena još da ide gore
SRBIJA POVEZANA SA CELIM SVETOM: Proizvodi domaćih kompanija preko luke Novi Sad do svake tačke na planeti (FOTO)
Čadež: Potreban snažan zajednički odgovor na energetsku krizu
Austrija, u kojoj je tržište električne energije liberalizovano i na njemu učestvuje mnoštvo malih operatera, je takođe pogođena ovom krizom. Naime, jedan od malih proizvođača "E-Werk Ebner" je pre četiri dana javio svojim korisnicima, oko 4.500 njih, da će sklopljeni sporazumi biti prekinuti 30. novembra i da će isporuka biti obustavljena.
Oni su odlučili da se povuku usled snažnog rasta cena na svetskom tržištu.
Prema procenama Italijanskog regulatora, Arere, u toj zemlji bi cene struje za potrošače do kraja godine mogle da poskupe za 29,8 odsto, dok bi računi za gas skočili za oko 14,4 odsto, i to nakon mera vlade za ublažavanje troškova.
Vlada je izdvojila je 3 milijarde evra, a kako ističu vlasti da pomoći nije bilo, struja bi poskupela i do 45 odsto, a gas i do 30 odsto.
Arera određuje cene gasa i električne energije na zatvorenom maloprodajnom tržištu svaka tri meseca, a cene za četvrto tromesečje utvrđene su krajem septembra.
Prema rečima Heninga Glojsteina, direktora tima za energiju, klimu i resurse u Eurazijskoj grupi, Velika Britanija je u najvećem riziku, od čitave Evrope, da će na zimu da se suoči sa padom snabdevanja.
Dodatan pritisak na Veliku Britaniju, pored manjka prirodnog gasa od kog zavise, predstavlja i manji skladišni prostor kao i prekid snabdevanja električnom energijom od Francuske.
Kako podseća portal Indeks, Velika Britanija je u maju poslala dva patrolna broda svoje mornarice prema ostrvu Džerzi, nakon što su francuski ribari zapretili da će da blokiraju glavnu luku tog ostrva, a sama francuska vlada čak zapretila isključivanjem električne energije kojom snabdeva Džerzi.
Početkom ovog meseca, gotovo da nije bilo goriva u ovoj zemlji, i nestašica je izazvala haos, tuče, i panične kupovine. Nedostatak vozača, hroničan problem u Velikoj Britaniji, je rezultirao pucanjem lanaca snabdevanja. Kako bi se situacija rešila, uskočila je vojska koja je ponudila svoje vozače da razvoze cisterne.
Najgore suše u poslednjih 91 godinu smanjile su proizvodnju struje iz hidroelektrana. Za zemlju koja skoro dve trećine struje proizvodi na ovaj način, ovo predstavlja ozbiljan problem.
Situacija je do te mere loša, da je predsednik Brazila, Žair Bolsonaro krajem septembra tražio od svojih građana da se ne koriste liftovima u zgradama i da se tuširaju hladnom vodom jer je mnogo zdravije, prenosi AP.
- Sistem prosto nije napravljen da funkcioniše u ovakvim situacijama - kazao je istraživač energetskog sektora sa Univerziteta u Riu, Roberto Brandao.
Sa padom proizvodnje hidroelektrana, Brazilu ne preostaje ništa nego da počne da uvozi prirodni gas iz Venecuele i Argentine, ali problemima tu nije kraj. Sa ovim razvojem situacije očekuje se da će cene gasa dodatno "povileneti" u Južnoj Americi, pošto pored Brazila, i druge države, npr. Čile, takođe moraju da uvoze gas iz Argentine.
Nestašice uglja ozbiljno potresaju Indiju. Ukupno 20 termoelektrana je obustavilo proizvodnju, a prema podacima 80 odsto svih termoelektrana u ovoj zemlji se pati sa nestašicama. Prema određenim procenama u Indiji trenutno ima zaliha uglja za maksimum 3 dana.
U subotu 09. oktobra je ministar Arvind Kerjival upozorio da će doći do krize i u glavnom gradu. On je pozvao federalnu vladu da preorijentiše isporuke uglja ka Delhiju, jer se kako kaže tu nalaze strateški centri od nacionalnog značaja, kao i da bi u suprotnom najveće posledice trpele bolnice i vakcinalni punktovi.
Indijska vlada je najavila da će omogućiti Delhiju snabdevanje gasom, tj. da će snabdeti dve najveće elektrane u tom gradu sa gasom.
U Kini sve veći broj pokrajina prijavljuje da nemaju dovoljno resursa kako bi proizveli dovoljno struje, i fabrike prosto ne rade nekoliko dana nedeljno. Problem se kako vreme odmiče sve više prenosi sa industrijske proizvodnje na domaćinstva.
Pored nestašice uglja, jug Kine su pogodile prvo poplave letos, a sada i suša. U provinciji Junan koju je pogodila suša nalazi se najveći broj hidroelektrana u čitavoj državi.
Pokrajina Lijaoning, na severoistoku Kine, je upozorila danas da se nestašica energije pogoršava i pored napora da se pribavi dovoljna količina uglja sa jedne, i da se upravlja potrošnjom sa druge strane.
Prema saopštenju ove pokrajine manjak bi mogao da dostigne čak 5,0 gigavata, prenosi Rojters.
Stvar zaoštrava i postavljanje cilja da se karbonske emisije svedu na nulu 2060. godine, te se zbog povećane kontrole emisija, i ograničenja očekuje da će generalno intenzitet proizvodnje struje u Kini samo ove godine pasti za 3 odsto.
Čitava problematika sa ugljem u Kini, i povećana potražnja usled naredbe Pekinga da se po svaku cenu obezbede enerenti je jedan od uzroka opšteg poskupljenja energetnata u poslednjih mesec dana.
Cena barela Brenta je porasla za 1,4 odsto na 83,79 dolara, i to nakon što je i prošle nedelje rasla oko 4 odsto. Prema mišljenju stručnjaka, glavni uzrok ovom rastu je upravo nestašica energenata, te se sve veći broj proizvođača električne energije odlučuje da proizvodi struju iz nafte.
Industrija sirove nafte je već pretrpela nekoliko udaraca ove godine. Nagli rast potražnje usled oporavka od pandemije je i pre ovog skoka povisio cene nafte. Sa druge strane uragani Nikolas i Ida su pogodili Meksički zaliv ranije ove godine su uništili 26 miliona barela.
Prošle nedelje u SAD je otvoreno još 5 naftnih bušotina, dok se OPEK+ polako okreće povećanju proizvodnje. Stručnjaci ističu da se ovde radi o korišćenju prilike za zaradom u oba slučaja.
Stručnjaci tvrde da je inicijalna kapisla za ovakvu krizu, "savršen koktel uzroka".
On se u ovom slučaju sastoji od naglo povećane potražnje, vremenskih neprilika usled klimatskih promena, sve većeg pritiska na države da pređu na obnovljive izvore energije, logističkih problema, kao i sijaset lokalnih faktora koji svaku od zemalja pogađa pojedinačno.
- To vam je isti slučaj kao da hoćemo na brzinu da pokrenemo auto koji se nije dugo vozio, ipak je potrebno vremena da se sistem restartuje - kaže profesor na univerzitetu Kardif, koji se specijalizovao u energetsku infrastrukturu, Janžong Vu.