EU: Rastuće cene energije dovode u pitanje današni dizajn tržišta
Rast cena, koji su kupci ozbiljno osetili, učinio nas je svesnim ranjivosti EU na poremećaje na globalnim tržištima, potencijalne manipulacije dominantnih snabdevača i izloženost spoljnim rizicima, kao što su šokovi u snabdevanju gorivom. Ono što je najvažnije, pokazalo se da je trenutni dizajn tržišta električne energije zastareo i da predstavlja veliku prepreku za dugoročnu sigurnost snabdevanja po prihvatljivoj ceni.
Današnja pravila energetskog tržišta uspostavljena su pre skoro 30 godina kada su energetski sistemi bili potpuno drugačiji i njihovo funkcionisanje se uglavnom zasnivalo na velikim konvencionalnim postrojenjima i jednosmernim tokovima električne energije. Tada su usvojene pretpostavke tržišnog modela mogle biti opravdane, iako zasnovane na visoko teorijskim i empirijski upitnim modelima. Ali današnja stvarnost i budućnost su potpuno različite. Udeo povremenih obnovljivih izvora energije raste i trebalo bi da na kraju dominira u snabdevanju električnom energijom. Moraju biti podržani sistemima za skladištenje energije – koje tek treba da se izgrade. Digitalna rešenja će još više osnažiti kupce, omogućavajući distribuiranu proizvodnju električne energije. Struktura snabdevanja i potrošnje električne energije biće okrenuta naopačke.
Pa zašto se i dalje držimo jučerašnjih pravila tržišta električne energije ako postoji hitna potreba za razvojem novog, održivog energetskog sistema? Na primer, zašto još uvek smatramo da bi tržišni trošak energije trebao da se zasniva na marginalnim cenama, ako skoro svi obnovljivi izvori energije (vetar, fotonaponski i hidroenergija) imaju nulte marginalne cene? Zašto insistiramo na plaćanju nuklearne i obnovljive energije po ceni koju diktiraju ugalj i gas? Zašto je cena energije postavljena bez troškova isporuke? To je zaista ključni problem današnjeg skoka cena energije – praktikovanje ekonomskih ideja koje više nemaju mnogo zajedničkog sa realnošću energetskog tržišta.
Današnji propisi pretpostavljaju konkurenciju različitih tehnologija unutar krive zasluga. Ali te tehnologije imaju potpuno različite investicione i operativne troškove, kao i različite uloge u sistemu. Teško je uporediti ekonomičnost skladištenja reverzibilnih hidroelektrana sa poljem solarnih panela. Prvoj su potrebne godine da se izgradi, ima značajan uticaj na životnu sredinu, lako traje čitav vek bez smanjena snage, a da bi radila – kupuje električnu energiju sa tržišta. Drugo se može sastaviti za manje od godinu dana, može koegzistirati sa poljoprivredom u istom prostoru, proizvodi električnu energiju uz nultu varijabilnu cenu, ali sa sve manjom izlaznom snagom koja zahteva zamenu nakon 20-25 godina. Prvi radi na zahtev i stabilizuje elektroenergetski sistem, drugi radi isključivo kada sunce dozvoljava i to nisu uvek periodi kada vršne potrošnje (poput zimskog vremena). Štaviše, vetar i solarna energija ne pružaju inerciju, rezerve frekvencije ili usluge balansiranja. Oni su od neprocenjive vrednosti u smanjenju ukupne emisije CO2 i smanjenju zavisnosti od uvoza goriva, ali – zbog svojih fizičkih ograničenja i oslanjanja na vremenske uslove – ne mogu da drže svetla upaljena sve vreme i zahtevaju postojanje drugih tehnologija.
Sa skokom cena, većina pažnje je usmerena na spot tržišta. Ali koliko dugo možemo da se pretvaramo da cene na kratkoročnom tržištu daju investicione impulse za infrastrukturu za koju su potrebne godine da se izgradi i decenije za povrat investicije? Za kapitalno intenzivne investicije kao što su elektrane i električna mreža, postoji potreba za mehanizmima sličnog trajanja. Dizajn tržišta treba da obezbedi investitoru pristup dugoročnom toku prihoda. Takođe bi trebalo da olakša ispravno postavljanje cene doprinosa sigurnosti mreže koju obezbeđuje data proizvodna jedinica, a ne da sve zamagli u „energiju“ kako se dešava u ovom trenutku. Bez toga, povećani rizik ulaganja dovodi do povećanja troškova finansiranja, koji će se na kraju otplatiti višom cenom električne energije. Takođe, skokovi cena mogu dovesti do bankrota trgovaca i snabdevača, energetskog siromaštva i socijalnih nemira, i konačno do preokreta vladinih politika usmerenih ka održivosti proizvodnje električne energije.
Tržište energije je komplikovan skup elemenata koji moraju da rade zajedno u harmoniji kako bi isporučili električnu energiju na siguran način i po pristupačnoj ceni. Pored proizvodnje i distribucije električne energije, potrebne su mu brojne takozvane „pomoćne usluge“, koje u osnovi nadoknađuju jaz između ove apstrakcije energije kao robe i fizičke stvarnosti. A udeo ovih usluga će rasti sa povećanom penetracijom varijabilnih izvora sve dok ne bude dominirao u ceni energije – posebno kako varijabilni trošak energije teži nuli.
Poslednjih meseci pojedine zemlje članice EU glasno su pozivale na reviziju dizajna tržišta, iako zbog različitih motiva. Kao odgovor, ACER je dobio zadatak da prouči prednosti i nedostatke postojećeg dizajna tržišta električne energije i podnese preporuke. U svojoj preliminarnoj proceni, međutim, ACER je odlučio da podrži trenutni model, zanemarujući ili umanjujući sve upadljive nedostatke. Kupcima i učesnicima na tržištu su potrebne stvarne promene i agencija treba da podrži nova rešenja koja će pomoći razvoju energetskog sistema u pravcu održivosti.
Zastareli i sumnjivi temelji sadašnjih tržišta zahtevaju temeljno promišljanje ali i konkretne odluke, ako želimo da uspemo u energetskoj tranziciji, izgradimo održivu energetsku budućnost i doprinesemo ekonomskom rastu na kontinentu. Držanje ranijih pretpostavki i principa donelo bi dodatnu štetu i blokiralo razvoj energetskog sektora.