MESTO GDE SE OTVARA RUDNIK POČINJE ŽIVOT: Šta za Srbiju znači rudarstvo i kolika je korist građana?

Kineski "Ziđin" već radi na otvaranju novog rudnika kod Bora, a više od 50 svetskih kompanija u Srbiji istražuje razne rude i minerale.

Državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike Stevica Deđanski za naš portal otkrio je koliko u Srbiji ima nalazišta ruda, kojih ruda ima najviše i šta će našoj zemlji doneti "Čukaru Peki".

- U Srbiji su zastupljene mnoge vrste ruda i mi smo na svetskom tržištu jedna od najprimaljivijih zemalja za investicije. Trenutno imamo više od 240 istražnih prava, imamo 70-80 kompanija koje rade na njima, a od toga su više od pola strane kompanije. Našim građanima su već poznate "Ziđin" Bor, kao i Rio Tinto, koji je pre nekoliko dana uložio novac i u projekat "Vale" iz Brazila, koja je treća brazilska firma na svetu. To samo pokazuje da Srbiju prepoznaju, a kopa se sve, od litijuma, kao metala budućnosti, zatim bakra, zlata, cinka... Sve je zastupljeno. Očekujemo u naredne dve do tri godine otvaranje novog objekta, što se tiče nalazišta "Čukaru Peki", a u narednih tri do pet godina i otvaranje novog rudnika litijuma. Imamo još mnogo njih koji su na putu, tako da očekujemo da u narednih tri do pet godina postignemo da rudarstvo bude pet odsto BDP-a, što je ozbiljan cilj.

- Svake godine imamo ozbiljan rast. To se najbolje vidi po broju istražnih polja i koliko se buši istražnih rupa. Iz godine u godinu taj rast ide 10 do 15 procenata, a kada se sabere kumulativno od pre nekoliko godina i sada, to je zaista veliko povećanje. Ono što građani ne vide i ono što nisam ni ja video, dok nisam počeo da se bavim eksplicitno rudarstvom, jeste da mi kad kažemo rudarstvo mislimo "rudnik", ali da bi se stiglo do rudnika to je proces od 10 do 20 godina. Počinje se od toga da se nađe lokacija, a za sve to vreme se ulaže novac. Na primer, Rio Tinto je u Srbiji oko 14 godina i do sada su uložili oko 210 miliona evra, a to je novac uložen u Srbiju, u radnike, one koji buše, istražuju. Najavljeni "Vale" zajedno sa jednom kanadskom kompanijom, rade zajedno nekoliko istražnih polja i u prve dve godine ulažu pet miliona, a ako se pokaže iole ozbiljnije, što se očekuje, potpisali su da će uložiti još 45 miliona, a to znači da ćemo imati samo od jedne svetske kompanije novih 50 miliona dolara.

- Predsednik Vučić je insistirao na tome da se kod nas i prerađuje, ali moramo stepenasto da gledamo. Prvo, moramo da dođemo do toga da se krene sa eksploatacijom, a da bi se otvorio taj rudnik procena je da će u narednih četiri do pet godina morati da se uloži oko milijardu i 600 miliona evra. Zašto govorim cifre? Da bi se videlo koje su vrednosti investicija. A sledeći cilj, o kom smo pričali, jeste da deo te proizvodnje zadržimo ovde. Nemoguće je sve i nema potrebe, ali mislim da su predsednik Vučić, kao i premijerka Ana Brnabić, jasno rekli da je to nama strateški cilj. Očekujem do kraja godine preliminarne kontakte sa nekim kompanijama koje su izrazile zainteresovanost da možda proizvode tu. Naravno da sve posle zavisi i od sposobnosti same države da ih privučemo i dajemo dobre podsticaje.

- Već sam rekao da je pet odsto BDP-a ozbiljna priča. Uzmimo za primer nalazište "Čukaru Peki". Samo iz gornje zone iz koje će se kopati je predviđeno da eksploatacija traje 17 godina, a za tih 17 godina će, recimo, samo Bor i okolina dobijati oko 20 miliona evra od rudne rente, a to je otprilike koliko im je sada budžet, što znači da će im budžet biti dupliran u narednih 17 godina. Dakle govorimo o Boru, o nerazvijenom delu, gde su ljudi bežali jer nemaju od čega da žive. Odjednom će sada dobiti nove puteve, bolnice, vrtiće... I plus će se zapošljavati ljudi. I država će za tih 17 godina imati bar milijardu evra dobiti od rudne rente, plus to pokreće građevinu, tamo gde se otvaraju rudnici počinju da dolaze novi radnici koji su dobro plaćeni. Mesto u kom se otvara rudnik počinje život. Onda na red dolazi donja zona gde eksploatacija traje između 50 i 80 godina, a to znači, ako se postave dobro stvari i ubrza se proces, da imamo rešen problem u tom delu Srbije u narednih 17 godina sigurno. Ako se pokažu konačni rezultati kao dobri onda imamo 50-60 godina obezbeđen deo zemlje koji će da živi dobro, a naravno i cela zemlja ima od toga interes.

- Malo je specifično jer im za sada nisu potrebni masovno radnici, ali recimo, jedna kompanija, koju ne želim još da imenujem, znajući šta ih čeka, već sada pokušava da nađe radnike. Obilaze privrednu komoru, Loznicu, Bor, razgovaraju sa predsednicima tih mesta, posetili su službu za zapošljavanje jer hoće da naprave, zajedno sa državom, ozbiljan srednjoškolski sistem koji će da priprema nevisokokvalifikovanu radnu snagu koja, naravno, može da ide na fakultet, ali koja će biti pripremljena za rad u rudniku.