Skip to main content
HE Đerdap1

Srbija nam svetli zahvaljujući snazi Dunava: Sve što niste znali o hidroelektrani Đerdap 1 (FOTO)

Foto: SD/ilustracija
Sagrađena na 943. kilometru od ušća Dunava u Crno more, pored domaćeg stanovništva impresionira brojne turiste koji svakodnevno plove Dunavom kroz našu zemlju

Više od pola veka je prošlo od izgradnje hidroelektrane "Đerdap 1" i plovidbenog sistema na tom delu Dunava. Pedeset i tri godine prošle su od momenta kada su sve svetske oči bile uprte u jednu od najvećih hidroelektrana tog vremena, a pet decenija kasnije ona i dalje spada među najveće impresije koje možete da doživite. 

STRUJA će se praviti od OTPADA sa VINČE: Pet kompanija zainteresovano za javno-privatno partnerstvo

UPOZORENJE: Klime povećale potrošnju električne energije!

Hidroelektrana Đerdap 1
Hidroelektrana Đerdap 1
Foto: Srbija Danas

Sagrađena na 943.kilometru od ušća Dunava u Crno more, pored domaćeg stanovništva impresionira brojne turiste koji svakodnevno plove ovom rekom kroz našu zemlju. Pored toga što više od pola veka svedoči tome kolika je snaga vode, i koliko nam je dobra Dunav doneo, ona svedoči i dobroj poslovnoj saradnji između dve zemlje koju je spojila.  

Izgradnja "Đerdapa 1" zvanično je počela 7. septembra 1964. godine kada  su predsednici Jugoslavije i Rumunije Josip Broz Tito i Georgi Georgiju Dež obeležili svečani početak radova na izgradnji hidroelektrane. 

Han: Očekujem akcioni plan za Regionalnu ekonomsku zonu

Prema Sporazumu o izgradnji i eksploataciji između SFRJ i SR Rumunije, glavni objekat HEPS "Đerdap 1" projektovan je i izgrađen tako, da svakoj strani pripadne po jedna elektrana, jedna brodska prevodnica, jedna polovina prelivene brane i po jedna neprelivena brana, sa pratećim objektima. Obe strane, već 53 godine ovog sporazuma se propisno drže. 

Hidroelektrana Đerdap 1
Hidroelektrana Đerdap 1
Foto: Srbija Danas

U obe elektrane, srpskoj i rumunskoj, ugrađeno je po šest hidroagregata sa vertikalnim Kaplanovim turbinama. U vreme izgradnje to su bile najveće jedinice te vrste u svetu sa prečnikom od 9,5 m i instalisanim protokom od 800 kubnih metara vode u sekundi. Iz dve mašine energija se izvodi specijalnim šinskim vezama do transformatora snage 380MVA, koji su smešteni ispod elektrane. U njima se energija transformiše u napon 400 kV i šalje potrošačima dalekovoda visokog napona.

Pravićete vi Rusiju od blata : Poljaci spremni i na SKUPLJI gas iz SAD-a, samo što dalje od Moskve!

Zamenik direktora za proizvodnju HE "Đerdap 1" Mita Blagojević kaže da su Kaplanove turbine u vreme izgradnje hidroelektrane bile među najvećima u Evropi, ako ne i u svetu. - Znate i sami da je ovo u to vreme bila prva hidroelektrana po vrednosti i veličini u Evropi. Još je interesantno da za ovih 45 godina nismo imali većih zastoja. To je u prvom redu zahvaljujući dobrom održavanju.  

Zamenik direktora za proizvodnju HE "Đerdap 1" Mita Blagojević koji svedoči toj saradnji godinama, naglašava da sve između dve zemlje mora biti podeljeno na "ravne časti". Kako je ipak voda nepredvidiva, često dolazi, do narodski rečeno "prebijanja" između dve zemlje.  

- Mi ne delimo električnu energiju sa Rumunima, mi delimo vodu. Šta to znači? Ako je dotok od 3100 metara kubnih u sekundi, pola pripada vode nama, pola njima. Na osnovu te količine vode i raspoloživosti proizvodnih kapaciteta mi možrmo da prizvedemo 8.500 megavatsati. Međutim, ako mi uzmemo danas više, onda smo u obavezi mi njima da vratimo, te se svakodnevno vrši raspodela potencijala - napominje Blagojević. 

 

Nedimović potvrdio: Neće biti prodaje zemlje strancima

Mita Blagojević
Mita Blagojević
Foto: Srbija Danas

Ono što se poslednjih godina često pominje jeste način rada hidroelektrane kada su velike padavine, odnosno kada preti rizik od poplava. U takvim situacijama, hidroelektrana prelazi na tzv. prinudni režim rada, kao što je to bilo za vreme velikih poplava u Srbiji 2014. godine.

- U slučaju velikih voda uspostavlja se tzv, prinudni režim rada elektrane. Kvota gornje vode održava se između 69 i 69,5m, a tad je spuštena kvota za tih 6,5m. To znači da mi više nemamo niakvog uticaja na priliv ostalih reka u Dunav, i samog Dunava, što znači da Dunav zahvaljujući svoj svojoj brzini ističe kao da ne postoji hidroelektrana - kaže Blagojević i dodaje:

"Mi smo u tom slučaju održavali kvotu 63,00. Zna se, po pitanju tečnosti, sve što uđe mora da izađe, a zahvaljujući toj brzini on je išao tom brzinom kojoj je išao. Mi više gore, stvarno nismo imali uticaj."

Najveći trgovinski pakt ikada: EU i Japan sklapaju istorijski dogovor! (FOTO)

Hidroelektrane "Đerdap 1" i "Đerdap2", koje su u sastavu Elektroprivrede Srbije u ukupnoj proizvodnji električne energije u Srbiji učestvuju sa oko 20 odsto. 

 

Pročitajte i:

+ Pošalji komentar 0 Pogledaj sve komentare

SD energetika

SD vesti

SD novčanik

SD posao

Vremenska prognoza
Clear sky
16 Beograd