SRBIJA POSTAJE SVETSKA SILA U PROIZVODNJI LITIJUMA? Biće otvoreno više od 2.000 novih radnih mesta
Da li će Srbija postati velesila u proizvodnji litijuma? Za iskopavanja jadarita, minerala u kojem su litijum i bor, sprema se domaći ogranak svetske kompanije "Rio Tinto".
OD NAREDNOG MESECA PUTOVAĆEMO SLOBODNO? Nova aplikacija uliva nadu u turizam bez karantina
Produžen besplatan roming u EU: Još decenija "opuštenih" razgovora pred Evropljanima
LEPE VESTI: U Srbiju stiže nova generacija automobila, a cena putarina odgovaraće svima!
Kako će oni od zagađenja zaštititi ljude koji žive oko reke Jadar? O tome je govorila Vesna Prodanović, direktorka kompanije "Rio Sava eksplorejšn".
Jedno od šest najvećih nalazišta u svetu
Za lokaciju kod reke Jadar se procenjuje da sadrži deset odsto ukupnih zaliha litijuma koje su dosad otkrivene na svetu.
- To je jedno od šest najvećih nalazišta u svetu i procenjuje se da ukupno činimo oko 10 odsto svetskih rezervi. Znate da je litijum strateški mineral kada je reč o skladištenju energije. Mi svi pričamo o zelenoj energiji i upravo ta činjenica da na našoj teritoriji postoje tako velike zalihe litijuma, privlači veliku pažnju - istakla je Vesna Prodanović.
Kako kaže, značaj ovog nalazišta i projekta jeste podizanje rudarskog i industrijskog sektora u Srbiji.
- Litijum je važan u auto-industriji, a mi se nalazimo na pragu automobilske industrije Evrope, tako da je zaista značaj projekta veliki - navela je ona.
Prodanovićeva kaže da postoji velika zabrinutost za ekologiju i zaštitu životne sredine, te da ona zabrinutost deli sa građanima.
- Ta zabrinutost je opravdana u smislu da je ovo jedan ozbiljan industrijski i rudarski kompleks. Želim da naglasim da od 1,5 milijardi koje ćemo uložiti u izgradnju, trećina je rudarski deo, a dve trećine industrijski. To je zaista ozbiljno industrijsko postrojenje i postoje rizici - navela je ona.
Sve mere zaštite se primenjuju
Prodanovićeva ističe da postoje rizici koje su oni sagledali, kao i da preduzimaju sve mere da to umanje.
- Znači, ako uzimamo vodu i ako je tretiramo, mi tu vodu puštamo kroz proces za prečišćavanje vode koji je veoma ozbiljan i u koji ulažemo mnogo sredstava, kako bismo vodu u dovoljnom kvalitetu ispustili u dalje tokove. Sve mere i standarde za ekologiju koji su propisani primenjujemo.
Prodanovićeva kaže da današnji standardi nisu kao pre više desetina godina. Kompanije nemaju ni pravo ni mogućnost da rade na taj način da mere ne primenjuju.
- Mi isto imamo tu obavezu i sve mere ćemo primeniti - napominje ona.
Za ekologiju su namenjena sredstva u iznosu od 100 miliona evra.
- Samo u sisteme za prečišćavanje vode se ulaže 40 miliona evra. Ako pogledamo koliko koštaju neki drugi sistemi za prečišćavanje vode, koji pokrivaju čitave gradove, znamo da je ovo veoma ozbiljna cifra. Svaki rizik može danas da se pokrije, samo treba da se uloži dovoljno novca. Dakle, štednje u tom delu nema i to je ono što ljudi treba da znaju - ističe Prodanović.
Hoće li se voda za rad rudnika ispumpavati iz reka?
- Iz okoline reke Drine, baš iz onih delova koji su već devastirani, ceo proces korišćenja vode je zatvoren - voda se koristi prvo od padavina, zatim voda koja se pojavljuje prilikom kopanja rudnika. Imamo sisteme za prečišćavanje voda. Upravo sutra imamo u Loznici sastanak radne grupe gde će naši stručnjaci detaljno objasniti neka tehnička rešenja koja primenjujemo - rekla je Prodanović.
Saradnja sa lokalnom zajednicom
Prostor koji će se koristiti obuhvata gotovo 294 kvadratna kilometra. Na pitanje koliko će meštana morati da napusti svoje domove, kako će biti obeštećeni i kako se sarađuje sa lokalnom zajednicom ona kaže da je saradnja dobra i da je bazirana na fer principima.
- Postoji velika zabrinutost i to je zaista osetljivo pitanje. Oko 250 hektara treba da otkupimo, 350 vlasnika, zemlje i pokretnih i nepokretnih dobara, ali ono što je najosetljivije - 52 porodice treba da se presele. Mi sa svakom radimo pojedinačno, ne samo da napravimo fer program kompenzacije u smislu finansijske podrške, nego postoji i velika nematerijalna podrška - objasnila je Prodanović.
Ona napominje da se trećina projekta odnosi na rudarski deo, a dve trećine na industrijski.
- Mi upravo ovde radimo proces i dobijamo finalni proizvod - ističe Prodanović.
Ona kaže da "Rio tinto" nije kompanija koja se bavi proizvodnjom baterija, ali da sarađuje sa firmama koje su zainteresovane da dođu i da je to ono što čini dodatni strateški značaj ovog projekta.
Prodanovićeva kaže da bi izgradnja, ukoliko sve bude u redu, trebalo da krene sledeće godine i da će trajati četiri godine.
- Dakle, krajem 2026. godine bi trebalo da imamo prvi proizvod - kaže Prodanović.
U prvoj fazi, fazi izgradnje za ove četiri godine, oko 2.000 radnika će biti zaposleno, a od faze kada budemo počeli sa radom oko 700-750 radnika. Ukupna vrednost investicije je 1,5 milijardi evra.