Znate li šta je "PETKA"? Srbija dobija najveću solarnu elektranu, a poznato je i kako će ona izgledati

Srbija je po ugledu na evropske zemlje, ali i neke zemlje u najbližem okruženju, počela je sa eksploatacijom solarne energije u cilju povećanja korišćenja obnovljivih izvora u ukupnoj proizvodnji električne energije.

Za te potrebe Srbija će izgraditi solarnu elektranu pod imenom "Petka" i ona će biti najveća elektrana tog tipa u Srbiji i prvi značajni iskorak za JP EPS i Republiku Srbiju u primeni čistih tehnologija i održivog razvoja.

Prema planu izgradnje, solarna elektrana će se graditi u u okviru odlagališta jalovine sa površinskog kopa Ćirikovac. "Petka" će biti locirana sa leve strane puta Požarevac-Kostolac, a do 8. februara ove godine traje i tender za idejna rešenja izgradnje.

Reč je o prostoru na kojem EPS odlaže sloj zemlje koji otkopa pre nego što krene da kopa ugalj, koji posle koriste termoelektrane Kostolac A i B. Solarna elektrana "Petka" u Kostolcu biće snage 9,95 megavata.

Kako će izgledati solarno polje elektrane „Petka“?

Na samom lokalitetu "Petka" biće postavljeni solarni paneli, a određeno je da se na toj lokaciji  može postaviti 17.100 panela koji će biti snage 650 vati i efikasnosti 20,9%.

U okviru projekta usvojeno je da se položaj solarnih panela fiksira, kako bi se izbeglo da se u toku godine u zavisnosti od godišnjeg doba ručno podešava nagib panela. To znači da će "Petka" imati panel koji će stajati pod uglom od 20 stepeni u odnosu na horizontalu, u redovima različitih dužina, pri čemu je jedan red formiran od dva reda panela postavljenih vertikalno. Rastojanje između redova iznosi 4,5 metra.

Redovi solarnih panela imaće pojedinačnu snagu od 100 kilovati, sa distribuiranim rasporedom 10 transformatorskih stanica sa trafoima pojedinačne snage 1 MVA, sa NN razvodima i izgradnju jednog razvodnog 35 kV postrojenja za vezu elektrane sa distributivnom mrežom. Invertori i transformatori biće distribuirani po površini terena elektrane, a razvodno 35kV postrojenje je smešteno u jednom objektu.

Inovacija koja će biti primenjena u izgradnji najveće solarne elektrane u Srbiji jeste to što će se koristiti 10 suvih transformatora pojedinačne snage 1 MVA sa koeficijentom transformacije 35/0,4 kV. To znači da će se u potpunosti zaštiti životna sredina, jer iako su suvi transformatori za 35 odsto skuplji od uljanih, Srbija ih je odabrala jer oni nemaju negativan uticaj na životnu okolinu. Usled korišćenja suvih transformatora neće biti potrebe za uljnom jamom i za skladištenjem transformatorskog ulja što bi bio veliki problem po životnu sredinu. 

Srbija ide u korak sa svetskim ciljevima zaštite životne sredine

Obnovljivi izvori energije su glavni pokretač i nosilac energetske tranzicije ka karbonski neutralnoj energetici i ekonomiji. Borba protiv klimatskih promena je postala međunarodna obaveza za skoro sve države u svetu, pa i za Srbiju, koje su se obavezale da spreče povećanje prosečne temperature na planeti za 2 stepena Celzijusa u odnosu na predindustrijski period i da smanje emisiju gasova sa efektom staklene bašte u 2030. godini za 45% u odnosu na emisije iz 2010. godine. Evropa je postavila ambiciozan plan – nulta emisija štetnih gasova do 2050. godine.

Srbija je od 2015. godine do danas napravila značajan pomak u oblasti obnovljivih izvora energije, pre svega izgradnjom sedam vetroelektrana ukupnog kapaciteta 398 MW, a krenulo se i u izgradnju većeg broja solarnih elektrana. Kako imamo čak i veći broj sunčanih dana od Nemaca koji itekako koriste solarnu energiju, ne čudi što će se interesovanje za izgradnju solarnih elektrana povećavati iz godine u godinu.

Gradnja solarnih elektrana na deponijama pepela i šljake, ali i na napuštenim kopovima uglja je praksa koja se koristi širom sveta u okviru energetske tranzicije i dekabonizacije, odnosno prestanka korišćenja uglja i veće upotrebe obnovljivih izvora energije, te ne čudi što je Srbija izabrala odlagalište u Kostolcu za izgradnju "Petke". Takođe, u Srbiji je do sada izgrađeno 107 solarnih elektrana instalisane snage 8,82 MW koje su dobile podsticajne cene (fid-in tarife). Reč je o objektima male snage na zemlji i na krovu.

Fotonaposki paneli su pogodni i za domaćinstva. Panelima od dva do pet kilovata može se obezbediti i topla voda i grejanje kuće ili zadovoljiti potrebe poljoprivrede, a troškovi za panele za jedno domaćinstvo otprilike oznose od tri do pet hiljada evra.

Uglavnom se domaćinstva odlučuju za manje solarne elektrane od dva kilovata koje su i najjeftinije.

Prema projekcijama Strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2025. godine sa projekcijama do 2030. godine, ukupan potencijal obnovljivih izvora energije u našoj zemlji iznosi 5,65 miliona toe (tona ekvivalenata nafte) godišnje. Iskorišćenost potencijala, prema poslednjih dostupnim podacima iz 2019. godine je 2,06 miliona toe nafte OIE. 

U Evropi solarnih elektrana najviše imaju Španci, Italijani i Grci. Platforma evropske komisije pokazuje da samo u regionima uglja u Uniji može da se izgradi čak 730 gigavata solarnih postrojenja koja bi zamenila prljavu tehnologiju.