Loše vesti za sve koji staju na ludi kamen: Ukoliko ste planirali CRKVENO VENČANJE čeka vas NEPRIJATNO IZNENAĐENJE

Ukoliko žele da se venčaju u hramovima ili manastirima Srpske pravoslavne crkve, mladi parovi u Srbiji moraće da pripreme svote od 50 do 300 evra što nekad podrazumeva samo zakup crkve ali ne i naknadu za sveštenika.

OVAKO NAS VARAJU TRGOVCI: Kad vidite "plus 1 gratis", obavezno proverite OVO

Otkrivene cene stanova u zemljama bivše Jugoslavije: Evo gde možete naći NAJJEFTINIJE

Najviše novca za venčanje u pravoslavnoj crkvi moraju da pripreme Beograđani, koje to može da košta i do 200 evra. Ukoliko reše da se venčaju u crkvi koja nije iz njihove parohije, sat zakupa će morati da plate od 5.000 (koliko traži crkva kod Partizanovog stadiona) do 10.000 dinara (koliko naplaćuju u Ružici).

Uz to, na ruke svešteniku treba da plate još 8.000 do 10.000 dinara, u pojedinim crkvama plaća se i kumovska taksa od oko 2.000 dinara. Posebna stavka je hor, koji može da košta od 8.000 do 12.500 dinara. Kada se sve sabere, venčanje u Ružici ili u crkvi Vasilija Ostroškog na Bežaniji može da košta i do 25.000 dinara.

– Moj sin će se venčati u hramu na Bežaniji, a ja sam šokirana iznosom. Ukupno plaća 200 evra, što je suma za koju mnogi u Srbiji rade čitav mesec. Pitam se kako se uopšte venčaju oni čija su primanja niža – priča Svetlana Janković.

Tek nešto manje novca izdvojiće Sremci koji požele da se venčaju u nekom od fruškogorskih manastira. Taksa u Krušedolu, recimo, iznosi 11.500 dinara. Od 8.000 do 13.000 treba izdvojiti i u Hopovu, Ravanici, Vrdniku. Uz to, očekuje se da manasir dar u vinu ili kafi, kao i da kum počasti sveštenika koji je vodio venčanje.

– Želeo sam da se venčam u Velikoj Remeti jer je to jedini manastir u kojem se nikada nije određivala cena. Iguman je imao politiku „ko koliko može, neka toliko da“. Ljudi su dolazili iz svih delova Srbije, bilo je stotinu venčanja i krštenja u godini. Krajem prošle godine odjednom su zabranjena krštavanja i venčanja u tom manastiru – kaže Jovan Ilijević, koji se nedavno venčao u jednom u fruškogorskom manastiru.

U crkvama u ostatku Vojvodine cena varira od 6.500, koliko staje u crkvama Eparhije banarske, do 8.000 dinara u Novom sadu. Slična je i prosečna cena u ostatku Srbije, većina paroha naplaćuje 6.000 ili 7.000 dinara. Izuzetak je pirotski kraj, gde mladenci, kum i stari svat dele trošak od 9.00 dinara.

U Jagodini venčanje staje 7.500 dinara, ali manastiri naplaćuju i dodatnu taksu koja zavisi od dogovora. Ni u crkvama u loznici ne postoji tarifa, već se plaćanje prilagođava mogućnostima vernika. Ipak , svima je poznato da te „mogućnosti“ iznose oko 6.000 dinara u proseku. U valjevskom kraju, cena se menja od parohije do parohije, ali se kreće od 50 do 100 evra, kako u crkvama tako i u manastirima. U eparhijama nisu bili raspoloženi za razgovor o cenovnicima uz obrazloženje da su „takse u rangu onih koje naplaćuju matičari, a da je samo crkva na udaru“.

– Sa jedne strane, činjenica je da većina naših građana uđe u crkvu samo kad se krsti, venčava ili umre. To znači da crkvu doživljavamo kao instant uslugu, ne plaćamo parohijal, ne ostavljamo priloge, već je doživljavamo kao modu. Ne venčavamo se kod svog duhovnika, već kod onog ko je in, idemo u hramove koji su popularni, biramo ih čak i spram parkinga. Tako posmatrano, sve što je moderno, mora i da se plati – kaže verski analitičar Denis Đenović.

– Ne tako davno uhapšen je blagajnik jedne eparhije jer je ukrao milion evra u kešu. I to niko nije primetio sve dok on nije otišao na godišnji. Zamislite kolika su to sredstva kada neko ukrade milion evra u kešu i to se ne primeti? Crkva odbija da polaže račune i da bude oporezovana jer smo sekularna država, a sa druge strane prihvata to što država izdvaja ogromna sredstva za zdravstveno i penziono svim sveštenicima – kritikuje Đenović.