ISTI PROIZVOD, DRUGE CENE: Evo zašto su gas i benzin u Beogradu drastično skuplji nego u ostatku Srbije
Isti proizvod, iste visina akciza, isti i porezi za prodavca, ali drastično različita cena od grada do grada. Beograđani tečni naftni gas (TNG) u proseku plaćaju 74 dinara po litru, dok vozači u Valjevu izdvajaju čak 10 dinara manje, odnosno tek 64 dinara po litru. Istovremeno je u Šapcu TNG 72 dinara, u Nišu 71 dinar, u Vrbasu 70 dinara... Slično je i sa cenama benzina, samo što je razlika u rasponu cena nešto manja u odnosu na TNG.
Nebojša Atanacković, predsednik AD "Nafta", objašnjava da su kompanije koje se bave prodajom benzina na srpskom tržištu slobodne da formiraju cene kako žele.
- Sve do 2010. godine država je određivala maksimalnu cenu benzina i TNG, ali je od tada stupio na snagu zakon koji kompanijama omogućuje da slobodno formiraju cene. To što je negde TNG ili gorivo jeftinije, a drugde skuplje je nešto što nazivamo slobodnim tržištem. Svuda u svetu je praksa da pumpe drže jače cene na auto-putevima i mestima gde nema jake konkurencije, gde morate preći i po 50 kilometara do sledeće stanice, dok je u užem jezgru grada, gde ima veća ponuda, niža cena - priča Atanacković za portal SrbijaDanas.com.
Velika kompanija "davi" malu obaranjem cena
Na pitanje kako je moguće da cena od mesta do mesta varira čak i do 15 odsto, Atanacković odgovara:
- Tačno je da su akcize i porezi isti na celom području Srbije i da je onda potrošačima teško da shvate zašto je negde TNG drastično jeftiniji. Prednost slobodnog tržišta je što potrošači uopšte mogu da nađu TNG za 64 dinara, što je maltene nerealno niska cena. Verovatno je tu u pitanju ono što se zove nelojalna konkurencija. Velika kompanija, koja ima stotine pumpi širom Srbije, namerno napravi damping cena, odnosno snizi ih na nivo ispod tržišnih cena, i tako šteti maloj lokalnoj firmi poja prodaje isti proizvod, a koja je praktično prinuđena da i ona snizi cene. Velikoj kompaniji ta niža cena neće napraviti štetu na globalnom nivou, dok će ovoj maloj ozbiljno naškoditi. U poslovnom svetu to možda zvuči surovo i možemo raspravljati da li je to u redu ili ne, ali je zato za potrošače dobro da kupuju po ceni nižoj od tržišne - tvrdi Atanacković.
Potrošači imaju moć
Zoran Nikolić iz Nacionalne asocijacije potrošača Srbije (NOPS) ističe za naš portal da su potrošači ti koji imaju moć da trgovce nateraju da svuda snize cene.
- Troškovi života i standard se razlikuju od Beograda do Valjeva, Niša ili Ćuprije. Prodavci to jako dobro znaju i tom činjenicom se vode kada formiraju cene. Benzin i TNG nisu izuzeci, tako je i sa svim ostalim proizvodima. Naftne kompanije jako dobro znaju da se nikome neće isplatiti da ide iz Beograda u Valjevo da napuni rezervoar uprkos ne maloj razlici od 10 dinara - objašnjava Nikolić.
On navodi da je prednost slobodnog tržišta u tome što se i u različitim delovima Beograda mogu pronaći različite cene.
- Nije ista cena na pumpi iste kompanije na Čukarici i u Zemunu. Potrošači će, što je logično, uvek ići tamo gde je jeftinije. Ako bi neka kompanija stavila tu cenu iz Valjeva u Beogradu napravila bi red na svojoj pumpi. To bi joj realno bila i najbolja reklama. Pametni trgovci idu na to da zarade manje po komadu, ali da prodaju što veću količinu. Dovoljno je da se jedna pumpa seti da ozbiljnije snizi cenu i svi ostali bi morali da je prate. Da bi do toga došlo moraju i potrošači da izvrše pritisak tako što će kažnjavati, odnosno izbegavati one koji drže visoke cene - zaključuje Nikolić.