MARŽE U SRBIJI: TRGOVCI nas DERU na BEBI-OPREMI i na GARDEROBI
Najniže su marže na osnovne životne namirnice
Iako trgovci strogo kriju marže u razgovoru sa nekoliko inspekcija različitih ministarstava saznali smo koliko one iznose. Kako tvrde naši izvori, najniže marže su na osnovne životne namirnice, od pet do 10 odsto.
- Najmanji iznos od pet odsto uglavnom se odnosi na proizvode koji su na akciji. Sa tih pet odsto trgovci ne mogu da pokriju ni osnovne troškove, i tu nemaju zaradu - objašnjava naš izvor.
Za najveći broj namirnica trgovačke marže iznose oko 20 odsto. A tu spadaju suhomesnati proizvodi, sirevi, konditorski proizvodi, sokovi, kafa, voće, povrće, zamrznuta hrana. Slična marža, u proseku od 20 odsto, važi i za kućnu hemiju, deterdžente za veš i sudove, toalet papir, paste za zube, sredstva za čišćenje i drugo.
- Kada se radi o luksuznijoj hrani ili piću, marže idu i do 40 odsto. Za garderobu su takođe visoke, od 30 do 40 odsto, i to za klasičnu odeću i obuću koja nije posebno kvalitetna. Kod one markirane marže idu i do 60, odnosno 70 odsto. Slično važi i za bebi-opremu, koja je u našoj zemlji izuzetno skupa - kažu naši sagovornici.
Prema njihovim rečima, zanimljivo je da, recimo, marže na parfeme u marketima iznose od 30 do 40 odsto, a u specijalizovanim radnjama (parfimerijama) i 60 odsto. Bela tehnika uglavnom ima iste marže kao za garderobu, od 30 do 40 odsto.
- Za ekstraluksuzne uvozne automobile niko ne zna kolika je marža. U nekim slučajevima ide i do 100 odsto, pa i više. To je ipak specijalna roba, proda se po jedan primerak i obično se na nju čeka ili postoje liste kupaca. Često na takve automobile marža nema limit - otkriva naš izvor.
Inače, kako su nam objasnili, marže se razlikuju od jednog do drugog trgovinskog lanca, a drugačiji su i iznosi za istu robu u malim radnjama.
- Čest slučaj je i da su marže jednog proizvoda u istom lancu supermarketa različite i da zavise od prodajnog mesta, potražnje i sličnih stvari - navode naši sagovornici.
Marže ne predstavljaju čist dobitak trgovaca
Njima se pokrivaju plate, troškovi koje imaju u poslovanju, kao i dobavljači. Tako da provizija, kao čista zarada trgovaca, ulazi u okvir marže.
Ekonomista Saša Đogović ističe da je uobičajeno da proizvodi koji se više kupuju imaju manju maržu i obrnuto.
- Građani ređe pazare luksuznu robu, tako da nije sporno što je marža na nju velika - konstatuje Đogović.
Prema njegovim rečima, cene, a samim tim i marže, slobodno se formiraju na tržištu, mada i tu može biti izuzetaka.
- Trgovci mogu međusobno prećutno da se dogovore o ceni nekog proizvoda - navodi Đogović.