MUKE SA "švajcarcima" : Uzmeš jedan, vratiš čak tri kredita!
Zaduženima u "švajcarcima" bukvalno gori pod nogama. Svaki dan bez rešenja za njih je pretnja da izgube krov nad glavom. Na koji način će država pomoći dužnicima, znaće se do kraja sledeće nedelje, a onima koji ove zajmove vraćaju je najvažnije da to rešenje stigne što pre. Jer, svaka nova rata, koja je došla do "plafona", dovodi većinu njih na ivicu egzistencije. Računica pokazuje da će krediti koštati i do tri puta više.
Zaduženi u francima okupljeni u Udruženju CHF u ponedeljak će predsedniku Srbije predati svoj plan za rešenje ovog decenijskog problema. U ovom udruženju kažu da će izneti argumente koje je rešenje najbolje i za zadužene i za državu, jer veruju da nema potrebe da građani Srbije snose teret loših kredita.
U kolike su se dugove uvukli svi zaduženi u "švajcarcima" pokazuje zajam koji je Beograđanin Božidar T. 2007. godine uzeo u jednoj od grčkih banaka. Kredit je iznosio 84.000 franaka, što je vredelo 52.000 evra.
Predstavljena saradnja i sajamske ponude Kompanije „Dunav osiguranje“ i Banke Poštanska štedionica
NOVOSTI ZA ONE KOJI IMAJU KREDITE: Evo šta nova pravila kažu o visini vaše rate
U vinu je - BUDUĆNOST! DRŽAVA POMAŽE VINOGRADARE! I do 5.000 evra BESPOVRATNE POMOĆI
- Prva rata je bila 275 evra, a već naredne godine je počela da raste i to drastično - kaže Božidar. - Kamata je bila promenjiva i iznosila je 4,85 odsto. Kada sam u banci pitao da li to znači da će mi kamata rasti bez kontrole, rekli su mi da se menja samo libor, dok je kamata banke fiksna. U ugovoru, međutim, to ne piše, pa su kasnije i svoju maržu povećavali, dok je libor padao. U jednom momentu, kamata je u junu 2008. dostigla 7,45 odsto. Danas mi je rata 420 evra.
Kako tvrdi, bio je gotovo ucenjen da uzme kredit u "švajcarcima", jer je obrada zajma u evrima trajala duplo duže nego za franak.
- Investitor me je uslovio da stan moram da isplatim 30 dana od dana kada sam dao kaparu - jada se Božidar. - Tada su mi rekli u banci da za to vreme mogu da završe kredit u francima, a da je za evro potrebno duplo više vremena. I kamata je tada bila slična, a uveravali su me i da je "švajcarac" znatno stabilnija valuta. Posle 11 godina otplate, jer jednu godinu sam imao grejs period kada sam izgubio posao, otplatio sam 52.000 evra, a toliko mi je preostalo i duga. Tako ispada da ću banci sa kamatama da vratim tri puta više nego što sam uzeo. Nama je važno da se ovo reši na nivou države, da ne mora svako od nas da ulazi u sudske sporove koji traju godinama. Tužio sam banku pre četiri godine za kursne razlike i još čekam presudu. Sudski veštaci su procenili da su mi do 2012. godine na tim kursnim razlikama uzeli oko 200.000 dinara.
Da li Agencija za osiguranje depozita (AOD) radi u interesu tajkuna?! Mesec dana pokušavamo da dođemo do odgovora
TRŽIŠTE NEKRETNINA U PORASTU: Stambenih kredita duplo više
OLAKŠANJE ZA ZADUŽENE: Promene u kamatnim stopama za STAMBENE KREDITE! Prekretnica je 2022. GODINA!
Mnogo bolje prošla je Ljilja B. koja je toliki kredit podigla ali vezan za evro. Ne samo da joj je rata sa 310 "pala" na 270 evra, nego je otplatila oko 39.000 evra, a ostalo joj je da plati još 29.400 evra.
Da je već počeo rad na rešenju potvrdio je juče predsednik Aleksandar Vučić, koji je rekao daje Vlada počela razgovare sa bankama:
- Verujem da će zaduženi biti zadovoljni rešenjem koje će se naći za njihov problem. Naši timovi već razgovaraju sa predstavnicima banaka, zatim ćemo mi u nedelju ili početkom naredne sedmice imati sastanak, a onda ćemo pozvati i predstavnike zaduženih da razgovaramo i pokušamo da pronađemo najbolji model . Nije lako doći do rešenja, jer su u pitanju velika finansijska izdvajanja.
On je dodao da ima razumevanja za zadužene u "švajcarcima", jer su, kaže, gledali državne funkcionere, političare koji su im govorili da je najbolje da uzmu kredite upravo u toj valuti.