Ako se odlučite za kredit, bićete u PREDNOSTI: EVO koliko možete uštedeti ako kupite stan
Od 4. septembra u Hrvatskoj počinju državne subvencije na kredit za kupovinu kuće ili stana. Na taj će način građani u odnosu na komercijalni kredit u banci uštedeti gotovo 20 posto.
Prema okvirnom izračunu Agencije za pravni promet i posredovanje nekretnina, u 30 godina otplate kredita za stan od 67 kvadrata, ušteda bi bila 35.254 evra. Država je za ovu meru pripremila 35 miliona kuna, čime može subvencionisati oko 1.500 kredita za kupovinu stana ili kuće.
Otkrivene cene stanova u zemljama bivše Jugoslavije: Evo gde možete naći NAJJEFTINIJE
Nasledili ste stan od pokojnika, ali za to morate da PLATITE OVOLIKO da bi stvarno postao vaš
Kamata se menja
Tačnu je uštedu tačno predvideti zbog toga što je kod ove vrste kredita kamata fiksna samo prve četiri godine. U iduće dve godine može biti povećana za najviše deset posto, nakon čega će kamatu diktirati tržište. Ako pak oni koji kupuju subvencionisanu kuću ili stan u prve četiri godine dobiju ili usvoje dete, ušteda će biti i veća.
Ako bi u roku od 30 godina kamata za komercijalni kredit iznosila 4,50, a za subvencionisani kredit 3,30 posto, za stan od 97 kvadrata, čiji kvadrat košta 1.500 evra po četvornom metru, mesečni bi anuitet u komercijalnom kreditu bio 507 eura, a u subvencioniranom 438 eura. Država plaća pola u prve četiri godine, što znači da je cena za građane 219 evra u tom vremenu. Takvo se stanje produžava na još dve godine ako se porodica proširi.
"Sveta vodica"
Iako se čini odlično, hrvatski bankari i stručnjaci za tržište nekretnina smatraju ovu meru negativnom. Smatraju da će je iskoristiti najviše 2000 kupaca.
- Deo tih kupaca možda će činiti oni koji bi se inače teže odlučili na ulazak u kredit, no deo će svakako biti kupci koji su ionako imali nameru uzeti kredit za nekretninu, pa su čekali da subvencije krenu u primenu. Mera je, međutim, "sveta vodica" jer tržište nekretnina već gotovo dve godine raste i ne treba podsticaje - kažu neki od njih neslužbeno i dodaju da bi trebalo da se država umesto ovoga bavi rastom tržišta nekretnina i nedostatkom građevinske radne snage jer prazni stanovi na tržištu više nisu problem.
Protivnici ove mere tvrde da je ona samo kopija nekih ranijih mera, a demografski učinak će od nje biti slabašan.