NEKONTROLISANI ŠOPING: Saznajte da li ste zavisni od KUPOVINE
Novogodišnji ukrasi, povoljne akcije i rasprodaje, u stanju su da isprazne novčanik mnogima, a ovaj period godine posebno je opasan po budžet ljudi sklonih nekontrolisanoj kupovini. Ako vam se često dogodi da se vratite iz šetnje sa nečim što vam ne treba ili niste planirali da kupite, možda i vi patite od kupoholizma. Dobra vest je da postoji lek i za to.
Koncept potrošačke kulture i društva koji već decenijama dominira većim delom sveta, pretvorio je kupovinu iz potrebe u razonodu, tako novim stvarima rešavamo i negativna osećanja poput dosade, tuge i nervoze. Logično je da, ako odemo u šetnju tržnim centrom, vratićemo se bar sa jednom kesom u ruci.
Šta je kupoholizam?
Kupoholizam je, kaže psihoterapeut Marko Braković bolest zavisnosti koja ima osobine kao i svaka druga.
- Odlikuju je nemogućnost obuzdavanja impulsa, posledice po finansijski, socijalni, porodični i emotivni život, ciklus redukcije želje i napetosti kada se neko vrati iz kupovine i ponovno javljanje iste želje nakon relativno kratkog perioda mira - objašnjava Braković.
Kako da znate da ste prešli granicu?
Iako su, prema statistici, žene sklonije ovom "poroku" od muškaraca, važno je istaći da kupoholizam ne zna za godine, pol, socijalnu ili obrazovnu strukturu. Neka istraživanja u svetu su pokazala da jedan od dvadeset kupaca impulsivno i nekontrolisano troši novac na nepotrebne stvari.
Ako sebe zatičete da kupujete desetu knjigu u knjižari iako ni prvih devet niste još stigli da pročitate, u istom ste problemu kao i neko ko je ušao u debeli minus na kartici da bi kupio peti par firmiranih čizama ove jeseni.
Psihoterapeut Marko Braković objašnjava kako da utvrdite da li ste prešli granicu umerenog konzumerizma.
- Da bi se neko od čitalaca zabrinuo, treba samo da pokuša da razmisli o tome da li njegovo ili njeno ponašanje proizvodi ozbiljne posledice na pomenutim životnim poljima. Ukoliko ih nema ili su minimalne, ne mora previše da brine - kaže on.
Šta je rešenje?
Ako je granica ipak pređena, a nedostatak samokontrole počinje da ugrožava kućni, postoje razna rešenja.
Jedno je da sebi ograničite novac kojim raspolažete, a to možete lako učiniti putem trajnog naloga u nekoj banci, koji će vam od svake plate automatski preusmeravati deo novca na vaš štedni račun.
Takođe, izborom odgovarajućeg roka na koji štedite, osiguravate da deo vašeg novca ostane nedirnut, a i da na kraju skupite sumu koja će vam pomoći da sebi priuštite nešto zaista vredno - putovanje, novi automobil ili neku drugu vrednost koja će vam podići kvalitet života mnogo više od prolaznog komada garderobe ili novog gedžeta.
Baz Bisinger, američki psihoterapeut kaže da su preterivanje i lišavanje, bilo emotivno ili materijalno, glavni su razlozi koji navode ljude na nekontrolisanu kupovinu.
- Ne može se očekivati da se zauvek prestane sa kupovinom, ali je potrebno da se smanji upotreba kreditnih kartica, da se spoznaju glavni pokretači nekontrolisane kupovine, da se napravi plan budžeta i troškova - navodi Bisinger.
On savetuje da je najvažnije od svega pronaći druge smislene aktivnosti na koje bi mogla da se usmeri energija i izbegnu zamke koje potrošačko društvo na svakom koraku postavlja ljudima govoreći im "kupuj, kupuj, kupuj"!
10 saveta za kupoholičare
- Nemojte da kupite nešto samo zato što je na rasprodaji
- Posvetite se što češće možete sređivanju ormana i planski kupujte garderobu
- Ograničite sebe na kupovinu samo onoga što vam je stvarno potrebno
- Idite u kupovinu samo sa spiskom potrebnih stvari
- Idite u kupovinu sa štedljivim prijateljima ili članovima porodice
- Pišite sve svoje troškove
- Pronađite nove aktivnosti koje će vam pružiti uzbuđenje
- Aktivirajte trajni nalog u banci i tako platite sve račune na početku meseca da biste znali sa čim raspolažete
- Smanjite odobreni limit na kreditnim karticama
- Najvažnije, otvorite Špar Fleksi štedni račun u ProCedit banci i uplaćujte na njega svakog meseca određenu svotu novca