SJAJNA VEST ZA NAJSTARIJE GRAĐANE: Penzije će u Srbiji rasti više od planiranog, od ovoga zavisi realna vrednost povećanja
Čuvena švajcarska formula trebalo bi da se uredi tako da primanja najstarijih u budućnosti u većoj meri prate zarade. Nedavno je i predsednik Aleksandar Vučić najavio da će država nastojati da penzije brže rastu, a da procenat rasta bude bliži postotku povećanja plata. I Milan Krkobabić, predsednik PUPS-a, nedavno je najavio da će se oni zalagati za formulu "tri P - penzije prate plate".
SLOBODNIH PLACEVA SKORO I DA NEMA: Pomama za zemljom na ovoj srpskoj planini, nekada je ar bio 1.000, a sad ga nema ispod 5.000
MOŽE TO MNOGO BOLJE: Hladno proleće, mrazevi i suša desetkovali rod, nevesela godina za šljivu
GRAĐANI, OVO JE PORESKI KALENDAR ZA SEPTEMBAR: Platite sve na vreme, već od ponedeljka morate rešiti prvu obavezu
Prof. dr Milojko Arsić sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu, objašnjava za "Novosti" da bi na osnovu kretanja zarada i inflacije u proteklom delu godine povećanje penzija u narednoj godini, prema švajcarskoj formuli, moglo da iznosi oko šest odsto.
- Realna vrednost povećanja zavisi od inflacije u drugoj polovini ove i u sledećoj godini, koju je teško precizno proceniti. Ako bi međugodišnja inflacija u 2021. bila tri do četiri procenta, realni rast penzija bi iznosio dva do tri odsto - kaže Arsić.
Predlog Saveza penzionera da švajcarsku formulu treba preformulisati i da penzije počnu da prate rast zarada sa 70 odsto, a inflacije sa 30, profesor ocenjuje kao legitimnu.
- Neophodno je, međutčim, da se on uklopi u održivu fiskalnu politiku, odnosno u onu koja će se u dugom roku odlikovati niskim fiskalnim deficitom i umerenim javnim dugom. To znači da nije dobro da se brzina rasta penzija odredi nezavisno od planiranog rasta zarada u javnom sektoru, planiranih javnih investicija, poreske politike i dr. Na osnovu detaljnih kalkulacija i prioriteta odredilo bi se da li primanja najstarijih mogu da prate zarade sa 70 ili 60 odsto ili da ostanu na postojećih 50 procenata - objašnjava prof. Arsić.
Prema njegovim rečima prostor za nešto brži rast penzija stvara se time što se broj penzionera tokom poslednjih nekoliko godina smanjuje, a to će se verovatno nastaviti i u narednim godinama. S druge strane, rast broja zaposlenih, obezbeđuje dodatna sredstva za finansiranje nešto bržeg rasta penzija.
- Odnos prosečne penzije i prosečne zarade za sve penzionere sredinom ove godine iznosio je oko 45 procenata, dok je kod starosnih penzionera taj odnos bio 48 odsto. Ovaj odnos obaraju penzioneri koji imaju relativno mali broj godina radnog staža. Kada bi se prosek računao samo na osnovu korisnika koji imaju preko 35 i više godina radnog staža taj odnos bi i sada bio viši od polovine - kaže profesor.
Arsić navodi da se zbog pooštrenih uslova za prevremeno penzionisanje, kao i za sticanje invalidske penzije, očekuje se da će u narednim godinama rasti procenat penzionera koji imaju 35 i više godina radnog staža, a to će automatski uticati na povećanje odnosa prosečne penzije i zarade. Naravno, povećanje pondera uz zarade pri indeksaciji penzije bi doprinelo da prosečne penzije brže dostignu polovinu radničkog proseka.
Izdaci za čekove trenutno se nalaze na oko 10,5 odsto BDP, što je ispod nivoa pre 2014. godine, ali i veoma blizu dogovorenom nivou sa MMF-om od 11 odsto BDP-a. S druge strane, plate zaposlenih u javnom sektoru već su preskočile dogovorenu granicu od 9,5 odsto BDP-a.
Savez penzionera Srbije je tokom poslednje javne rasprave za izmene i dopune Zakona o PIO uputio svoje predloge i tražili su poboljšanje švajcarske formule. Njihov predlog, koji nije naišao na razumevanje poslanika, bio je da ukoliko statistika pokaže da je iznos prosečnog čeka pao ispod polovine prosečne zarade bez poreza i doprinosa, da se primeni vanredno usklađivanje iznosa penzija u procentu koji je potreban kako bi dostiglo 50 odsto plate.
To znači da je trebalo izmeniti član 80, kojim je u Zakonu o PIO regulisano usklađivanje penzija. Udruženje smatra da bi primanja trebalo da se obračunavaju u procentu koji predstavlja zbir 30 odsto promene potrošačkih cena i 70 promene prosečne zarade bez poreza i doprinosa.
Učešće primanja najstarijih u prosečnoj zaradi, prema podacima ove organizacije, bilo je u 2020. za oko dva odsto niže nego u 2019. godini i nikada nije dostiglo 50 odsto. Čekovi su se kretali od oko 46,3 odsto u januaru do 42 odsto u decembru 2020. godine. Od januara ove godine, posle usklađivanja, njihovo učešće je 46,5 odsto.
Primena švajcarske formule je rezultirala povećanjem penzija od 5,4 odsto u 2020. kao i 5,9 procenata u 2021. godini. Ova formula je izdašnija prema penzionerima kada se BDP smanjuje ili sporije raste. S druge strane, kada je veći ekonomski rast, inflacija raste sporije, pa je povećanje penzija manje od rasta ekonomije. Tako je 2020. godine BDP smanjen za jedan odsto, a penzije su povećane za 5,4 odsto. Ove godine očekuje se realan rast BDP-a od šest ili čak 6,5 odsto, a penzije su povećane početkom godine za 5,9 odsto.
Krajem 2019. godine promenjen je Zakon o PIO tako da se penzije 50 odsto usklađuju sa inflacijom, a 50 odsto sa rastom zarada. Posle nekoliko godina, prvo smanjenja penzija, a zatim diskrecionog povećanja od strane Vlade, od početka 2020. godine usvojena je tzv. švajcarska formula koja uvodi izvesnost i u visinu penzija i u javne finansije zato što se tačno može izračunati koliko će one porasti. Takođe, precizno je definisano od čega zavisi njihovo povećanje (inflacije i rasta plata).