Srbi najbolje znaju da štede: Evo koliku svotu novca uštedi svaki građanin naše zemlje na godišnjem nivou
Polovina građana Srbije štedi, a mesečno sačuvaju u proseku 4.621 dinar, pokazalo je poslednje istraživanje o štednim navikama i stavovima u našoj zemlji. Ove za razliku od prošle godine, mesečna ušteda je nešto veća, i to za 406 dinar.
Veće plate u javnom sektoru: Lekaru 75.000 RSD, policajcu 44.000
Računica je jasna: Za kupovinu stana potrebno vam je 16 godišnjih plata
Ispitanici su naveli da najčešće mogu da uštede do dve hiljade dinara, njih približno trećina, dok više od 12.000 dinara sačuva pet odsto anketiranih. Sedamdeset i jedan odsto građana izjasnilo se da im je štednja važna, a najznačajnija je starijima od 50 godina. Iako su mesečna ušteđevina i zadovoljstvo sačuvanim novcem viši nego u 2016, i dalje 44 odsto štediša nije zadovoljno iznosom koji stave sa strane, a ovaj procenat je za 10 odsto manje no lane. Dvadeset i devet procenata ispitanika kaže da je zadovoljno iznosom koji mogu da uštede.
Glavni motiv za čuvanje novca u Srbiji i dalje je stvaranje finansijskih rezervi za hitne slučajeve, i to za približno dve trećine građana, dok skoro četvrtina njih štedi da bi se finansijski obezbedila i mogla sebi da priušti negu u starosti. U odnosu na prošlu godinu, 18 odsto više građana štedi za potrebe kupovine, nabavke i putovanja – 37 procenata kako bi sebi moglo "nešto da priušti", dok približno trećina njih to čini zbog troškova renoviranja i nabavki, a 28 odsto za odmore i putovanja.
Za savet u vezi sa štednjom ili ulaganjem novca, podjednak udeo ispitanika obraća se porodici i prijateljima s jedne, i bankama s druge strane, po 44 procenta. Ipak, skoro trećina njih kaže da im savet nije potreban i da "sami znaju najbolje".
Informacije i savete na internetu i u medijima traži 12 odsto anketiranih.
Većina građana (59 odsto) je rekla da je suma koju su mogli da stave sa strane ostala ista u protekle dve do tri godine. Nešto više od petine njih je uštedelo manje, a 15 odsto je moglo da sačuva više. Kao razlog za smanjenu štednju navode niži ukupni prihod domaćinstva i manjak novca na raspolaganju (38 odsto), kao i veće troškove života (26 odsto).
Građani su se pozitivnije nego u 2016. ocenili ličnu finansijsku situaciju u poslednje dve do tri godine - 14 odsto istakli su da se pobošljala (11 odsto prošle godine), 35 odsto da se pogoršala (prošle godine 50 procenata), a 48 odsto da je ostala ista (osam odsto više nego 2016.)