SVET VAPI ZA OVIM PROIZVODOM: Najisplativiji biznis budućnosti je UZGOJ PEČURAKA

Jedan od najisplativijih biznisa budućnosti je uzgoj pečuraka, od čijeg je izvoza Srbija prošle godine zaradila 19 miliona dolara. Pritom je izvoz svežih gljiva iznosio 12,5 miliona, a suvih nešto više od 6 miliona dolara.

Najviše novca – 6,1 milion dolara prihodovano je od sveže lisičarke, a zatim od šampinjona – 4,9 miliona.

Najveći kupci srpskih lisičarki su Nemačka, Austrija i Švajcarska, dok je u Rusiju otišao skoro celokupan izvoz šampinjona, koji je vredeo 4,9 miliona dolara. U Makedoniju su plasirani šampinjoni u vrednosti od svega 1.000 dolara.

Branislav Uzelac is Asocijacije gljivara kaže da u Srbiji ne postoji prostor za povećanje izvoza šumskih pečuraka.

- Sada smo na prirodnoj granici izvoza šumskih pečurki i nemoguće ih je više ubrati. U svetu je tendencija na proizvodnji gljiva, a ne na branju samoniklih. Sve što se proizvede može naći kupca jer je u svetu veća potražnja od ponude pečurki. U šampinjonima je budućnosti i šansa za zaradu – ističe on i dodaje:

- Sirovina za proizvodnju šampinjona je kompost kji se dobija od stajskog đubriva, koga zahvaljujući stočarstvu ima. Bukovača može da se gaji na bilo kom lingoceluloznom, materijalu, piljevini, slami, drvenim opiljcima, iverju, na krpama, na papiru. To je isplativ biznis, ali mora da se uloži dosta novca. Odgajalište ne sme da bude manje od 200 kvadrata da bi bilo isplativo, a za njegovo podizanje potrebno je uložiti najmanje 10.000 evra – kaže Uzelac.

On dodaje, da pre nego što se upuste u proizvodnju pečuraka, proizvođači treba da nađu kupce, da im izvoz i zarada ne bi zavisili od drugih.

- Moraće da imaju svoje hladnjače ili preradu. Zarada bi bila značajno veća kada ne bi izvozili sirovinu već gotove proizvode, poput paradajz sosa od pečuraka, mariniranih pečuraka i slično – kaže Uzelac i dodaje da su suve gljive berzanska roba koja se izvozi kada je cena veća.