ŠTA ČEKA ĐAKE POSLE RASPUSTA? Predlog SZO se nikako neće dopasti roditeljima - prosvetari nude drugačije REŠENJE
I roditelji i nastavnici se slažu da je onlajn nastava bila i ostala samo privremeno rešenje i da su posledice po znanje i socijalne veštine učenika nemerljive.
SRBIJA UVODI OBAVEZNU VAKCINACIJU MEDICINARA? Posle vojske i policije, uskoro pada ODLUKA i o zdravstvenim radnicima!
"DA LI STE SE VAKCINISALI?!" Darija uputila novinarima pitanje, a onda im rekla da urade nešto ŠTO NIKO NIJE OČEKIVAO
BROJKE ZABRINJAVAJU, ČETVRTI TALAS POČEO: Dr Đerlek otkrio kada će DELTA SOJ pokazati pravu SNAGU i šta moramo da uradimo
Preporuka SZO je da se onlajn nastava izbegne po svaku cenu, a kao rešenje se nudi što češće testiranje učenika. S druge strane, navodi se primer Izraela, gde je počela imunizacija starije dece.
Istražujemo koje su opcije za normalan početak školske godine i da li je preporuka SZO izvodljiva u Srbiji.
Đake što češće testirati
Evropski ogranak Svetske zadravstvene organizacije (SZO) nedavno je dao preporuku da bi sledeće godine u školama u EU trebalo raditi PCR ili antigenske testove kako bi se izbeglo vraćanje na onlajn nastavu u slučaju novog talasa epidemije korona virusa.
- Letnji meseci pružaju priliku vladama da uvedu paket mera koje će doprineti smanjivanju stope zaraze i izbegavanju zatvaranja škola - naveo je Hans Kluge, direktor evropskog ogranka SZO.
U zajedničkom saopštenju sa Uneskom i Unicefom ocenjuje se da je zatvaranje škola "negativno uticalo na obrazovanje i socijalnu i mentalnu dobrobit dece i mladih".
Testiranje u školama bi moglo da se preporuči u slučaju klastera u nekoj ustanovi, ali SZO smatra da testiranje može da se preporuči čak i u odsustvu simptoma kod učenika i zaposlenih.
- Ne možemo da dozvolimo da deci budu uskraćeni obrazovanje i razvoj zbog pandemije - poručio je Kluge.
SZO smatra da zatvaranje škola treba da bude krajnja mera, i to samo u slučaju "eksplozije broja zaraženih ili ako širenje zaraze ne može da se kontroliše nekom drugom merom".
Da li bi masovno testiranje učenika bila realna opcija u slučaju Srbije, ipak, teško je reći.
"Testiranje nije realna opcija"
Aleksandar Markov, presednik Foruma beogradskih gimnazija, na pitanje da li bi masovno testiranje đaka na korona virus bilo izvodljivo, kaže da to "nije realna opcija."
- To bi bio logistički problem, bilo da to radite na početku školske godine ili da ga radite u toku. Mnogo je đaka, a čak i da danas budu negativni, sutra bi već mogli da budu pozitivni.
Po njemu, jedino rešenje je podrška države i - masovna vakcinacija.
- Država bi morala da uzme na sebe obavezu i naredi opštu vakcinaciju - najpre zaposlenih u prosveti, pa onda i drugih zaposlenih, kao preduslov normalizacije.
On kaže da se ipak "nada da će nastava početi na vreme zbog učenika". Prošla školska godina bila je, po njemu, samo održavanje kontinuiteta nastave.
- Imali smo kreni-stani situaciju. Rezultati su više no skromni. A na socijalnom planu je još gore. Prvaci se ne poznaju pošto su bili podeljeni na grupe.
On ponovo podvlači značaj vakcinacije iako kaže da im ministarstvo još nije dalo preporuku.
- Ministarstvo nam nije dalo nikakve najave - sve je još na nivou spekulacije. Ja smisao vidim samo u vakcinaciji - kaže on.
Miroslav Markićević, direktor Sedme beogradske gimnazije, kaže da se u njegovoj gimnaziji pripremaju kao da će nastava krenuti najnormalnije 1. septembra. Ipak, kaže i da su spremni na svaku eventualnost.
- Pripremamo se kao da ćemo raditi sa 30 učenika 45 minuta. Nabavljamo sredstva za defifenkciju i sve ostalo. Ali ako bude trebalo, prebacićemo se na kombinovani model.
Na pitanje o mogućem masovnom testiranju dece, on kaže da takav predlog ostavlja mnogo nejasnoća.
- Škola nema nadležnosti da masovno testira svoje učenike. Iskreno, zvuči nemoguće testirati sve učenike odjednom. Ipak, mi radimo u skladu s preporukama, pa ako ministarstvo osmisli plan o testiranju, mi ćemo to ispoštovati.
On ipak kaže da polazak dece u školu nosi sa sobom rizike.
- Polazak dece u škole povećava učestalost infekcija. Ako globalno gledamo, to se dešava svuda.
Da li bi ova preporuka mogla da bude usvojena i kod nas, za sada nema definisanog odgovora. Neki prosvetari, koji su želeli da ostanu anonimi, rekli su da se o testiranju sve više priča u školama ali da niko ništa zvanično nije odlučio.
Iz Ministarsva prosvete su ranije saopštili za "Blic" da prate situaciju i da će se odluka tek doneti - bez preciziranja da li će biti testiranja ili vakcinacije.
- Kao i do sada, u saradnji sa Kriznim štabom pratićemo epidemiološku situaciju i na osnovu toga će biti doneta odluka na koji način će biti organizovana nastava u novoj školskoj godini - kratko su za "Blic" prokomentarisali iz Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.
"Ključ je da se svi iznad 13 vakcinišu"
Stav struke prema ovom pitanju je da je najbolje rešenje vakcinacija - dok masovno testiranje učenika dočekuju sa krajnjom skepsom.
Epidemiolog Borislav Radulović kaže direktno da bi masovno testiranje učenika bilo "van pameti".
- Taman posla! Bilo bi nemoguće. Zamislite samo jednu generaciju da morate da testirate. Koliko je to testova?
On ističe da jednom negativan tekst ne znači da neće biti negativan i sutra.
- Čak i da uspete da ih testirate, sve njih, za samo pet dana bi među njima imali novoobolele. Negativan danas ne znači negativan sutra.
On preduslov normalizacije vidi u vakcinaciji svih "od 13 pa naviše."
- Virus će sve više da traži sebi rezervoar i da se spušta ka mlađim generacijama. Svi od 17 do 30 moraju da se vakcinišu. To je ključ. Mogli bi i oni od 13 , za mlađe još nije preporučeno. Najmanje vakcinisanih imamo u toj populaciji.
Po njemu, dobra stvar u ovoj pandemiji je što deca podnose lakše koronu - mada i to nosi svoje probleme.
- U pandemiji nema ničeg dobrog, ali to je dobro što nam deca podnose lakše infekciju. Ali to ih čini rezervoarima virusa. Zato stariji moraju da se vakcinišu - podvlači on.
Porazno je ipak to što najmanje vakcinisanih i jeste u populaciji najmlađih, a u Srbiji važi preporuka da se mogu vakcinisati i deca starija od 12 godina.
- U Beogradu smo prešli 50 odsto vakcinisanih odraslih, ali kod mladih je nizak procenat vakcinisanih. To je vrlo zabrinjavajuće, jer oni na jesen kreću u novu školsku godinu. Oko 30-40 procenata mladih studira, oni će krenuti na nastavu, kao i srednjoškolci, i to će predstavljati epidemiološki rizik. Treba sada iskoristiti vreme i vakcinisati se pre toga da bi se imunitet izgradio do septembra, oktobra - rekao je nedavno prof. dr Dušan Popadić, imunolog.
Slično je prokomentarisala i dr Tanja Jovanović, virusolog. Po njoj, ukoliko se dovoljan broj ljudi vakciniše tokom leta, na jesen se neće razmišljati ni o onlajn nastavi niti o testiranjima svake nedelje.
- Apelujem da se što više mladih vakciniše ako žele da nesmetano nastave svoj život u ovom letnjem periodu kroz zabavu, muziku, posetu koncertima, posetu utakmicama, putovanjima... A onda na jesen nesmetano krenuli u školu i na fakultete, da bi stariji nastavili normalno da žive - priča dr Jovanović.
Neizvesnost pred septembar
Ipak, kako smo tek u julu, teško je prognozirati. Iako je epidemiološka situacija daleko stabilnija nego na početku prošlog talasa, neke stvari brinu struku - a najviše od svih usporavanje procesa imunizacije stanovništva, kao i širenje delta soja korona virusa.
Posle pada u broju zaraženih, brojke ponovo rastu, a to budi opravdani strah od eksplozije zaražavanja u septembru.