ZANIMANJA BUDUĆNOSTI U Srbiji raste broj DIGITALNIH MEDIJA: Ove veštine garantuju uspešnu karijeru i dobru zaradu
Uticaj digitalnih medija u svetu postaje sve veći i veći, i mnogi će se složiti da su oni već preuzeli primat nad tradiocionalnim. Ova vrsta medija u poslednje vreme doživljava ekspanziju i u Srbiji.
Za svega nekoliko proteklih meseci, pokrenuto je nekoliko potpuno novih internet portala, koji su se priključili borbi za osvajanje čitalaca.
Prema rečima prof. dr Mirka Miletića, komunikologa i dekana Fakulteta društvenih nauka, postoje ozbiljne promene u sferi informisanja, kao i na tržištu rada, usled ubrzanog umnožavanja digitalnih medija širom sveta, pa i u Srbiji.
- Jedna od njih je i potpuno redefinisanje javnog informisanja, jer digitalni mediji dovode u pitanje klasično masovno komuniciranje u kome su jasno podeljene uloge između emitera i primalaca vesti. Digitalni mediji omogućavaju svakom pojedincu ne samo da prima, već i da stvara i plasira različite medijske sadržaje, uključujući i vesti, ali i lažne vesti, čime se relativizuje njihova informativna društvena funkcija. Kada je reč o tržištu rada, novinarska profesija belodano gubi utakmicu sa novim profesionalnim komunikatorima – kontentrajterima i kopirajterima, veb-dizajnerima, pi-ar menadžerima, spin "doktorima" itd. zbog sve veće potražnje za njima na medijskom, time i opštem tržištu - kaže dr Miletić u razgovoru za portal "Srbija Danas" i dodaje da ovo nije prolazni trend i da će daljim razvojem digitalnih medija i interneta doći do stvaranja novih, virtuelnih zajedica koje će menjati i konfiguraciju društva.
Dr Miletić uopšte ne sumnja u to da su digitalni mediji i internet već uzeli primat nad tradicionalnim, i navodi da to pokazuju sva empirijska istraživanja, posebno kada je reč o takozvanoj "Z" generaciji.
- Tradicionalni masovni mediji – dnevne i periodične novine, radijski i televizijski programi – prate se ponajpre posredstvom interneta, budući da je ovaj multimedij razgradio njihovu tehničko-tehnološku strukturu iz klasičnog period masovnog komuniciranja, ali i objedinio sve njihove ekspresivne mogućnosti. Svaki korisnik novog medija danas stvara sopstveni paket medijskih sadržaja kojima se izlaže, ne pristajući da u kontinuitetu bude pasivni recipijent medijskih sadržaja koje mu je neko drugi pripremio, oblikovao, uredio i prosledio - kaže dr Miletić.
POSLOVI BUDUĆNOSTI: U Srbiji svi traže zaposlene sa ovakvim znanjem, a zarada je i više nego odlična!
Sve ove promene u svetu informisanja, naravno, utiču i na tržište rada. Novi mediji iznedrili su i nova zanimanja. Potreba za veb novinarima, komjuniti menadžerima, stručnjacima za digitalni marketing sve je veća, a profesor Miletić ističe da je za uspešnu karijeru u ovoj oblasti najvažnija medijska pismenost. Ona podrazumeva ne samo sposobnost kritičkog "čitanja" medijskih sadržaja u informacionoj "prašumi" u kojoj živimo, već i sposobnost njihovog kreativnog oblikovanja, objašnjava profesor i dekan Fakulteta društvenih nauka.
- Svako ko želi da profesionalnu karijeru razvija u IK polju, mora da bude kadar i da u softverskom i hardverskom pogledu upravlja digatilnim medijima, jer medijska pismenost danas neizbežno uključuje, uže – kompjutersku, a šire – informatičku pismenost. Hoću da kažem da medijska pismenost danas podrazumeva interpretativnu, stvaralačku, tehničko-tehnološku, tj. digitalnu, i menadžersku ravan. Samo ljudi koji poseduju tako shvaćene kompetencije medijske pisemenosti mogu da postanu deo već profilisanog – posle prvog (poljoprivreda i rudarstvo), drugog (industrija) i trećeg (usluge) – četvrtog, kvartarnog sektora privređivanja, odnosno proizvodnje, korišćenja i upravljanja informacijama, koji je jedna od najvažnijih indikatora nastajućeg informacionog/informtaičkog društva - reči su profesora Miletića.