fbpx
Skip to main content
studenti

Kako je novi Zakon o visokom obrazovanju učinio visoke škole neatraktivnim za buduće studente?

Foto: Srbija Danas
Nakon par godina od usvajanja Zakona o visokom obrazovanju mogu se videti rezultati Zakona i njegov uticaj na visoko obrazovanje u Srbiji.

Novi Zakon o visokom obrazovanju je više škole promenio u visoke škole i onemogućio je da se studenti nakon završene visoke škole upisuju na četvrtu godinu srodnih fakulteta, gde završavaju četvrtu godinu i stiču fakultetske diploma.

Upisivanje više škole je bila odlična prilika za nekog ko nije u odličnim materijalnim uslovima i ko nije u prilici da ga roditelji izdržavaju minimum četiri godine dok studira, a to je umelo da se razvuče i koju godinu duže. Ovako su studenti viših škola imali priliku da završe školovanje za tri godine i da nakon toga počnu da rade, a kasnije se doškoluju i završe četvrtu godinu fakulteta.

ĐAKE OD SEPTEMBRA ČEKAJU VELIKE PROMENE: Petica više neće biti najviša ocena

ĐAKE OD SEPTEMBRA ČEKAJU VELIKE PROMENE: Petica više neće biti najviša ocena

SRBIJA POČINJE SA KOMBINOVANIM MODELOM NASTAVE: Otkriveni detalji kako će izgledati nastava u septembru

SRBIJA POČINJE SA KOMBINOVANIM MODELOM NASTAVE: Otkriveni detalji kako će izgledati nastava u septembru

Pamet u glavu da ne platite "TAKSU NA LENJOST": PAZITE GDE PODIŽETE NOVAC! Nije svaki bankomat ISTI

Pamet u glavu da ne platite "TAKSU NA LENJOST": PAZITE GDE PODIŽETE NOVAC! Nije svaki bankomat ISTI

Često su student viših škola i posle druge godine počinjali da rade kako bi imali finansijke uslove da završe školovanje. Da je Zakon o visokom obrazovanju učinio visoke škole apsolutno nezanimljivim budućim studentima govori i činjenica da se na državne visoke škole u školsku 2016/17 prvi put upisalo 12.435 studenata, a da je taj broj u školskoj 2018/19 godini iznosio 10.239 studenata, a 2019/20 školske godine samo 7.811 studenata što predstavlja pad od 40 procenata.

Toliki pad studenata ne može da se objasni manjim brojem studenata koji upisuju fakultete i visoke škole usled smanjenog natalita, jer je u istom period ukupan broj studenata koji je upisao fakultete i visoke škole manji za malo više od 10 procenata.

Visoke medicinske škole su jedine koje su ostale atraktivne budućim studentima jer na fakultetima ne postoji odgovarajuća ponuda za taj obrazovni profil.   

Danas kad student treba da bira između visoke škole i fakulteta njegov izbor će logično pasti na upisivanje fakulteta jer je godinu dana duže, ali ima mogućnost sticanja fakultetske diploma koje će mu u daljoj karijeri mnogo više značiti od diploma visoke škole koja se sve manje priznaje jer se traže fakultetske diplome za većinu zanimanja.

Za mnoga radna mesta više nije ni dovoljna fakultetska diploma već se traže i diplome master studija. Zbog toga zašto bi se student ograničavao za ceo život upisujući i završavajući visoku školu, koja mu u budućnosti može biti prekretnica u daljem profesionalnom razvoju.

Koliko je situacija loša u visokim školama govori i činjenica da je nakon usvajanja novog Zakona o visokom obrazovanju došao na red i ukrupnjavanje visokih škola u akademije strukovnih studija.

Ako uzmemo na primer visoke poslovne škole i studenta koji stiče znanje ekonomista koji nikako ne može da postane diplomirani ekonomista sem da upiše fakultet od prve godine, gubi se kompletni smisao studiranja na visokoj školi. Studijski programi koji se studiraju su skoro identičnim studijskim programima na srodnim fakultetima samo traju tri godine umesto četiri godine. 

SVETSKI TREND ZAMENIĆE KLASIČNA PUTOVANJA? Kamperi postaju sve popularniji, a Srbija ima neprocenjivu šansu

SVETSKI TREND ZAMENIĆE KLASIČNA PUTOVANJA? Kamperi postaju sve popularniji, a Srbija ima neprocenjivu šansu

ŠTA SVE TREBA DA SADRŽI PRAVILNIK O KOM SVI PRIČAJU? Obavezan je za sve poslodavce, propisane su PAPRENE KAZNE

ŠTA SVE TREBA DA SADRŽI PRAVILNIK O KOM SVI PRIČAJU? Obavezan je za sve poslodavce, propisane su PAPRENE KAZNE

BENZIN, DIZEL ILI ELEKTRIČNI: Ko više troši i koji je skuplji za održavanje? Svi odgovori na jednom mestu!

BENZIN, DIZEL ILI ELEKTRIČNI: Ko više troši i koji je skuplji za održavanje? Svi odgovori na jednom mestu!

DETALJI PRAVILNIKA O RADU! Zašto je 10. avgust ključan, šta moraju poslodavci i radnici, a šta može inspektor?

DETALJI PRAVILNIKA O RADU! Zašto je 10. avgust ključan, šta moraju poslodavci i radnici, a šta može inspektor?

NAJVIŠE POSEĆENA MESTA TOKOM LETNJE SEZONE: Srbi putuju gotovo svuda, ali jednu zemlju OBAVEZNO ZAOBILAZE

NAJVIŠE POSEĆENA MESTA TOKOM LETNJE SEZONE: Srbi putuju gotovo svuda, ali jednu zemlju OBAVEZNO ZAOBILAZE

 

+ Pošalji komentar 0 Pogledaj sve komentare

SD obrazovanje

SD vesti

SD novčanik

SD posao

SD energetika

Vremenska prognoza
Mestimično oblačno
24 Beograd