PLANIRAJU SE PROMENE UPISNIH KVOTA NA FAKULTETIMA: Do indeksa prema potrebama države!
Komisija koju je formiralo Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja trebalo bi da počne da radi na budućim upisnim kvotama na fakultetima, otkriva prof. dr Petar Bulat, prorektor Univerziteta u Beogradu.
On ističe da je to izuzetno težak zadatak, jer je potrebno da se sagledaju obrazovni profil i broj stručnjaka, koji će biti potrebni društvu za narednih 10 do 20 godina.
Supernova optički internet – tvoj nevidljivi prijatelj sada vidno bolji!
OVO SU REŠENJA KOMBINOVANOG TESTA: Pogledajte šta je maturantima zadavalo glavobolje (FOTO)
NOVI SKANDAL TOKOM MALE MATURE! Đak uslikao i pustio na internet ceo test!
Pred upisni rok na fakultetima, u javnosti se stiče utisak da se broj slobodnih mesta za brucoše, uz minimalne korekcije, samo "prepisuje" iz godine u godinu, bez obzira na potrebe za određenim kadrovima.
Tako se dešava da na pojedinim fakultetima za jedan indeks konkurišu po tri i više kandidata (medicina, stomatologija, FON...), a neke visokoškolske ustanove ne popune slobodna mesta ni posle drugog upisnog roka (šumarstvo, poljoprivreda, Rudarsko-geološki, TMF...)
Prema rečima profesora Bulata, imajući u vidu brzinu kojom se sve oko nas menja, zadatak planiranja upisnih kvota veoma je kompleksan. On ističe da mnoge, razvijenije zemlje nisu dobro procenile potrebe za visokoobrazovanim kadrom, pa je to jedan od razloga zašto su neki naši stručnjaci veoma traženi u inostranstvu.
- Zainteresovanost kandidata za pojedine fakultete nije odraz potrebe društva za tim obrazovnim profilom - navodi prof. Bulat.
- Kada bi se planiranje upisnih kvota zasnivalo na interesu kandidata, relativno brzo bismo ostali bez kadrova koji su neophodni društvu, a sa druge strane imali bismo ogroman broj visokoobrazovanih stručnjaka za kojima ne postoji potreba na tržištu rada. Zadatak već pomenute komisije je da kreiranjem politike upisnih kvota obezbedi dovoljan broj stručnjaka za očekivane potrebe društva kroz 10-20 godina. Treba istaći da se kroz rad privatnih univerziteta i samofinansirajuće studije na državnim univerzitetima omogućava kandidatima da steknu visoko obrazovanje u oblastima za koje oni smatraju da su perspektivne - kaže on.
Najveća "navala" je, svake godine, na Univerzitet u Beogradu. Svi žele da studiraju u glavnom gradu, dok u ostalim gradovima fakulteti ostaju poluprazni.
NOVI SMEROVI
Stojanović navodi da se na UB aktivno radi na formiranju novih smerova i multidisciplinarnih studijskih programa, koji nastaju zajedničkim delovanjem više fakulteta.
- Jednu od odličnih inicijativa pokrenuli su Mašinski i Matematički fakulteta UB - ističe Stojanović.
Zbog toga se postavlja pitanje da li bi, možda, trebalo uraditi reviziju mreže visokoškolskih ustanova. Jer, da li je Srbiji zaista potrebno pet državnih mašinskih ili ekonomskih fakulteta?
- Koncentrisanjem edukacije u dva ili tri centra nanela bi se nenadoknadiva šteta razvoju Srbije - smatra prorektor Bulat.
- To bi dovelo do neravnomernog razvoja zemlje, depopulacije delova Srbije u kojima nema visokoškolskih ustanova i koncentracije stanovništva u univerzitetskim centrima. Po mom mišljenju, država zato svesno i na opštu dobrobit podržava rad pojedinih univerzitetskih centara - objašnjava on.
Bulat ističe da se upisne kvote stalno blago menjaju i na taj način se izbegava "revolucionarno" korigovanje, koje bi moglo da dovede pojedine fakultete u nezavidnu poziciju.
- Planiranje kadrova je veoma kompleksan i zahtevan proces, u kome najbolja rešenja ne postoje, već samo bolja i manje dobra. Zagovaram stav da je zbog veoma brzih promena u savremenom društvu u ovom trenutku bolje školovati kadar koji ima široko obrazovanje i time mogućnost da se adaptira na nove zahteve tržišta rada, nego kadar sa uskim usmerenjima. Želim da istaknem da trenutno dominiraju suprotne tendencije i da u većini zemalja univerzitetsko obrazovanje kreira uske specijaliste - navodi on.
ZAVRŠENO POLAGANJE MALE MATURE: Đaci otkrili koji im je test bio najlakši
ZAVRŠETAK MALE MATURE: Osmaci danas polažu kombinovani test, sve škole preduzele neophodne mere zaštite
MLADI SRPSKI FIZIČARI NA SVETSKOM PRVENSTVU: Ova gimnazija je stecište talenata, očekuju se medalje
OVO SU KONAČNA REŠENJA TESTA IZ MATEMATIKE: Većina budućih srednjoškolaca nije znala odgovor na ovo pitanje
Osmaci se požalili da je TEST IZ MATEMATIKE BIO TEŽAK: Najviše ih je namučio JEDAN ZADATAK