RODITELJI I NASTAVNICI NA MUKAMA: U prvom tromesečju znanje manjka đacima, u drugom razredu ne znaju da čitaju
Rezultati učenika u prvom kvartalu lošiji su nego ranijih godina, a do toga je došlo pre svega zbog onlajn nastave, koja u prvom talasu epidemije u martu jednostano nije imala alternativu, zatim skraćenih časova i čestih izostanaka izazvanih pandemijom virusa korona.
Nastavnici kažu kako se situacija u školama komplikuje, sve je više zaraženog nastavnog kadra i učenika, a sumiraju se i nešto lošiji rezultati prvog tromesečja.
ŠKOLE PRELAZE NA ONLAJN NASTAVU, ALI NE SVI ĐACI? Par opcija je na stolu, zvanična odluka očekuje se u ponedeljak
"PREDLAŽEM DA ĐACI PREĐU NA ONLAJN NASTAVU": Dr Kon o školi i učenicima, čeka se odluka Vlade Srbije
VELIKI BROJ ZARAŽENIH STUDENATA U BEOGRADU: Oboleo 201 akademac, da li se razmatra zatvaranje fakulteta?
U nekim školama oni uopšte nisu zadovoljavajući, u drugim kažu da su ocene dobre, ali da ih nema dovoljno, dok je većina saglasna da su rezultati generalno lošiji nego prethodne godine.
- Kasni se sa programom za niže razrede. Deca proletos nisu naučila ono što je trebalo i umesto da smo se na to vratili, nastavili smo dalje. Negde imate decu koja su upisala drugi razred, a ne znaju da čitaju. Ocene su generalno lošije. Od praćenja onlajn nastave kod kuće nema ništa, svakim danom sve više zaostaju dok nastavni program na televiziji ide dalje. U ruralnim sredinama ponegde nema ni uslova jer deca nemaju internet. Ono što nauče u tih par dana nedeljno u školi je sve - rekla je Dejana M, nastavnica nižih razreda jedne novosadske osnovne škole.
"Potrebna veća disciplina"
Časovi traju 30 minuta, deca idu dva ili tri dana u školu, inače su kod kuće.
U školama gde u nižim razredima deca idu svaki dan u učionice situacija je bolja. Sa druge strane, većina osnovnih škola nema uslove da i za više razrede održava nastavu u svojim prostorijama. Roditelji kažu da onlajn nastava jednostavno ne može da zameni onu u učionici.
- Kako da kontrolišem dete kada sam na poslu? Nadam se da će ovo što pre da se završi. Baka je često sa detetom, ali prosto gledanje televizora nije škola. On je peti razred i veoma je bitno da nastavi sa radnim navikama koje je do sada naučio, jer gradivo postaje sve teže i komplikovanije i potrebno je više vremena, što znači i više discipline i bolje organizovanosti. Svima je teško, deci, nastavnicima i roditeljima - kazala je majka Miljana Perić iz Novog Sada.
U velikim gradovima škole se suočavaju sa manjkom nastavnog kadra jer se virus širi. Škole u manjim sredinama imaju i manje zaraženih, ali problem je pohađanje onlajn nastave jer se često dešava da njihova deca nemaju odakle da to isprate.
"Slabo se uči kod kuće"
- Ne mogu da kažem da je izrazito loša situacija kada pričamo o ocenama, ali je sigurno lošija nego kada smo išli normalno u školu. U nižim razredima je situacija bolja jer su deca išla u školu svakog dana. U višim razredima situacija nije sjajna. Đaci bi trebalo da tog dana, kada nisu u školi, nastavu prate preko televizije. Da li to rade? Većina ne. Kada dođu u školu, nastavnik, prema planu i programu, nastavlja da predaje, očekujući da je prethodna lekcija ispraćena i naučena. U većini slučajeva se to ne dešava. Rezultati u prvom tromesečju su loši, ali će oni poslužiti kao putokaz za naredni period - rekao je Zlatko Bulić, direktor Osnovne škole "Branko Radičević" u Čenti.
Kako dodaje, zasad nemaju problema sa nedostatkom kadra, ali koliko čuje u pojedinim školama je situacija već dramatična, nema ko da predaje, dok kolege rade od jutra do večeri.
- Znam da je onlajn nastava naporna učenicima i roditeljima, ali verujte mi, nastavnicima je barem dva puta teže, zvone telefoni i do 11 uveče - nastavio je direktor.
"Nema dovoljno ocenjivanja"
Aleksandar Markov, iz Foruma beogradskih gimnazija, kaže da rezultati nisu lošiji nego prethodne godine, ali da znanje možda nije dovoljno testirano i provereno.
- Trebalo bi napraviti sveobuhvatnu analizu, koju mi nismo radili, ako govorimo o problemima u nastavi koje je izazvala korona. Trenutno, ako učenici iz svakog predmeta imaju po jednu ocenu, dobro je, što ranije nije bio slučaj. Moguće je da znanje nije dovoljno testirano, ali što se samih ocena tiče, one su standardne, nije bilo većeg odstupanja. Znatno je više izostanaka jer učenici sami mogu da odaberu da li će doći ili slušati nastavu onlajn, pa se onda dešavaju izgovori da nemaju internet - izjavio je Markov.
Kako veruje, većini učenika u Beogradu internet nije problem, nego to zna da bude izgovor što nisu na času, u nekim drugim delovima zemlje nedostatak interneta sigurno je problem.
U Beogradu se, kako kaže, povećava broj zaraženih učenika i profesora i u pojedinim školama je sada već problem naći zamenu.
- U ovakvim uslovima nastavnici izvlače maksimum, da je sjajno - nije, snalazimo se, to je najbolja reč - zaključio je Markov.