fbpx
Skip to main content
Srednja škola

SREDNJA ŠKOLA BIĆE OBAVEZNA: Poznato šta predviđa Strategija obrazovanja i vaspitanja do 2030.

Foto: Shutterstock
Jedna od zamerki je da se ne zna ko je radio na ovoj strategiji, dok je prethodnu potpisalo dvadesetak stručnjaka koji su odgovarali za svoje oblasti

Uvođenje obaveznog srednjeg obrazovanja i precizna operacionalizacija državne mature, čiji je koncept već pripremljen, među ključnim su prioritetima. Kada je reč o osnovnim školama, potrebno je preispitati kvalitet i svrsishodnost završnog ispita za osmake, a ovo se naročito odnosi na kombinovani test. Važno je nastaviti sa optimizacijom mreže osnovnih škola, ali i srednjih škola.

Kardiolog dr Apostolović preporučuje: Ovo je najbolji način za REGULISANJE NIVOA HOLESTEROLA u krvi!

Kardiolog dr Apostolović preporučuje: Ovo je najbolji način za REGULISANJE NIVOA HOLESTEROLA u krvi!

SRBIN KOJI OSVAJA AMERIKU: Vasilije Pantelić (19) od jeseni na Jejlu, ovo je njegova priča

SRBIN KOJI OSVAJA AMERIKU: Vasilije Pantelić (19) od jeseni na Jejlu, ovo je njegova priča

SVE ŠTO TREBA DA ZNATE PRE UPISA VAŠEG DETETA U ŠKOLU: Ovo je detaljan vodič za upis prvaka

SVE ŠTO TREBA DA ZNATE PRE UPISA VAŠEG DETETA U ŠKOLU: Ovo je detaljan vodič za upis prvaka

Ovo su samo neke od novina predviđenih Predlogom strategije razvoja obrazovanja i vaspitanja u Srbiji za period od 2021. do 2030. godine, koji je sačinilo Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Javna rasprava o ovom dokumentu počela je u petak, a završiće se 10. marta.

Prosvetne vlasti nameravaju i da se poveća obuhvat dece predškolskim vaspitanjem. Navodi se da je neophodno razviti i ojačati sisteme za praćenje i evaluaciju visokog obrazovanja koje treba da obuhvate i transfer tehnologija i inovacija.

- Strateško opredeljenje Vlade Srbije i Ministarstva je da obezbedi kvalitetno i pod jednakim uslovima svima dostupno obrazovanje i vaspitanje - rekao je ministar prosvete Branko Ružić.

škola
Foto: Profimedia/ilustracija

Osim povećanja obuhvata na svim nivoima obrazovanja, u fokusu nove strategije je razvoj kompetencija i ljudskih resursa, osavremenjivanje procesa nastave i učenja, kao i uslova u kojima se odvijaju. Neki od strateških ciljeva su i povećanje postignuća učenika na završnom ispitu i smanjenje osipanja učenika.

- Ovo je spisak nemogućih želja. Sve je lepo napisano, ali nije navedeno odakle se i šta finansira. Nedostatak novca i preciznog plana bio je problem i prethodne strategije obrazovanja. Nemaš uporište u novcu, a i dalje pričaš istu priču - kaže za "Novosti" Jasna Janković, predsednik Unije prosvetnih sindikata Srbije.

Ona se pita kako je moguće uvesti obavezno srednjoškolsko obrazovanje bez novca.

- Previđa se veći obuhvat dece u obrazovanju, a u stvarnosti imamo veće osipanje, jer sada 25 odsto učenika koji završe osnovnu školu ne upisuju srednju. Ako hoćete to da popravite, morate da imate nastavnike i srednje stručne škole, a za to je potreban novac - ističe ona.

Da li ste za uvođenje obavezne srednje škole u naš sistem obrazovanja?

Sagovornica beogradskog dnevnika navodi i da je optimizacija mreže osnovnih škola veliki problem, jer se ustanove zatvaraju, a povećava se broj dece u odeljenju na 30 ili 35. Ona ističe da lokalne samouprave nisu Ministarstvu dostavile plan racionalizacije, jer su shvatile da će mnoge škole biti zatvorene, što bi izazvalo nesagledive posledice.

U Strategiji je, međutim, navedeno da je neophodno povećanje finansijskih sredstava za obrazovanje, odnosno da smanjenje budžetskih sredstava u obrazovanju ne bi trebalo da se događa. Navedeni su i izvori novca, a to su republički i pokrajinski budžeti, lokalne samouprave, donacije na osnovu programa i projekata.

Takođe, u Strategiji je kao jedna od ciljeva navedeno povećanje broja izbornih predmeta, a Aleksandar Markov, predsednik Foruma gimnazija, kaže da ne vidi način da se to realizuje, jer je i sa ovim brojem izbornih predmeta teško organizovati nastavu.

Srednja škola
Foto: Shutterstock

- Moguće je da će u daljoj razradi neki predmeti biti spojeni u jedan izborni program, kao što je predmet ustav i prava građana pripojen sociologiji. Možda će istorija i geografija biti jedan izborni predmet. Ne vidim kako bi drugačije mogao da se inplementira još veći broj izbornih predmeta - kaže Markov.

On, međutim, dodaje da ne bi bilo čudno da se ova ideja i ne sprovede pošto neke ideje iz prethodne strategije ili nisu sprovedene ili su pogrešno sprovedene. Kao primer on navodi veći obuhvat gimnazijalaca, a to je realizovano tako što su otvorena specijalizovana odeljenja, što, kako ocenjuje, nije dalo rezultata.

Jasna Janković kao zamerke navodi i to što se ne zna ko je radio na ovoj strategiji, dok je prethodnu potpisalo dvadesetak stručnjaka koji su odgovarali za svoje oblasti. Zamera i da je vreme za javnu raspravu kratko.

Cilj i zaštita srpskog jezika

Kao poseban cilj u predlogu strategije naveden je unapređen odnos prema srpskom jeziku i književnosti, kao osnovnim elementima nacionalnog i kulturnog identiteta i unapređivanje školovanja na srpskom jeziku u dijaspori.

 - Iako negovanje jezika i književnosti, kao osnovnih elemenata nacionalnog i kulturnog identiteta, zahteva intersektorski pristup, potrebno je podržati obrazovni sistem i ustanove u okviru njega da sprovode aktivnosti usmerene na važnost poznavanja srpskog jezika i književnosti - navodi se u ovom dokumentu.

 

SD obrazovanje

SD vesti

SD novčanik

SD posao

SD energetika

Vremenska prognoza
Clear sky
5 Beograd