PONOVO ONLAJN NASTAVA? Kako će izgledati nova školska godina - moguća tri modela, evo koji je najrealniji
Korona je još jednom pokazala da ne namerava tek tako da nas napusti, četvrti talas kovida je već lagano počeo i u Srbiji, a ugledni epidemiolozi i članovi Kriznog štaba smatraju da nas glavni udar, odnosno njegov novi pik, očekuje negde u drugoj polovini, tačnije krajem avgusta, baš pred početak nove školske godine.
Fakultet društvenih nauka zbog velikog interesovanja proširio kvote za upis na Digitalnim medijima i komunikacijama
SREDNJOŠKOLSKE DIPLOME NA CRNOM TRŽIŠTU ZA 5.000 EVRA: Zvanje "ispod žita" najviše se kupuje za deficitarna zanimanja
DA LI JE MIT DA NASTAVNICI IMAJU ODMOR KOJI TRAJE CELO LETO? Škola počne sa radom 1. septembra, a kad oni kreću
- Kao i do sada, u saradnji sa Kriznim štabom pratićemo epidemiološku situaciju i na osnovu toga će biti doneta odluka na koji način će biti organizovana nastava u novoj školskoj godini - kratko su prokomentarisali iz Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.
U celu priču se nedavno umešala i Svetska zdravstvena organizacija koja je dala preporuku da bi sledeće godine u školama u EU trebalo raditi PCR ili antigenske testove kako bi se izbeglo vraćanje na onlajn nastavu u slučaju novog talasa epidemije korona virusa. U zajedničkom saopštenju sa Uneskom i Unicefom ocenjuje se da je zatvaranje škola "negativno uticalo na obrazovanje i socijalnu i mentalnu dobrobit dece i mladih".
Ipak, varijanta sa testiranjem đaka deluje prilično nerealna, uz mnogo finansijskih i organizacionih problema.
- To bi bio logistički problem, bilo da to radite na početku školske godine ili da ga radite u toku. Mnogo je đaka, a čak i da danas budu negativni, sutra bi već mogli da budu pozitivni - rekao je Aleksandar Markov, predsednik Foruma beogradskih gimnazija.
Nije nikakva tajna da su trenutno u opciji tri varijante za 1. septembar, a da će konačna odluka zavisiti od epidemiološke situacije u drugoj polovini avgusta.
Ovo je svakako ono što svi priželjkuju, od đaka, preko roditelja do nastavnika, ali s obzirom na novi udar korone, a posebno činjenicu da deca do 18 godina, uz retke izuzetke, skoro uopšte nisu vakcinisana, deluje prilično nerealno da bismo ponovo mogli da imamo po 30 i više đaka u učionici, časove od po 45 minuta, gužve po hodnicima, dvorištima...
Ipak, ono što je trenutno plan to je upravo ova opcija da svi đaci najnormalnije krenu u školu 1. septembra. Naravno, situacija će se pratiti i u skladu sa tim reagovati, te su u tom slučaju, u opciji sledeća dva scenarija.
Ovo je mera koju svi žele po svaku cenu da izbegnu, to bi značilo da su škole praktično zatvorene, a da se kompletna nastava obavlja na daljinu.
S obzirom da ova varijanta nije bila primenjena čak ni kada smo imali skoro 8.000 zaraženih na dan, osim u vreme vanrednog stanja i policijskog časa, nije za očekivati ni sada kada ipak imamo skoro 40 odsto vakcinisane ukupne populacije.
Ne mora da znači da će na onlajn nastavu u istom trentuku preći svi đaci u Srbiji, već da će to važaiti za one škole ili mesta koja su žarišta korone.
Trenutno najrealnija opcija, mada bi možda mogla da pretrpi određene sitnije promene. Po njemu bi mlađi osnovci, đaci od prvog do četvrtog razreda ponovo normalno išli u školu (sa podeljenim odeljenjima), dok bi stariji osnovci (od petog do osmog razreda) i srednjoškolci išli malo u školu, a malo na onlajn nastavu.
Da li bi se rokade vršile svakog drugog dana, ili svake druge nedelje, ostaje da se proceni šta je bolje.
Ostaje da se vidi i kako bi izgledala ta onlajn nastava, odnosno da li bi mogla nekako da se nadogradi, možda da se svi časovi održavaju "uživo", da traju i po 45 minuta, da đaci dolaze u školu da odgovaraju ili na pismene...
Mnogi su kao način za normalizaciju škole još početkom godine naglašavali vakcinaciju, kako prosvetnih radnika, tako i dece. Međutim, ako ne dođe do promene za 180 stepeni, onda od ove opcije, nažalost, ne treba mnogo očekivati
Jednostavno teško je očekivati da će država uspeti da animira, ili natera na vakcinaciju učitelje, nastavnike kao i same đake, kada već to nisu uspeli sa medicinskim radnicima i drugim grupama stanovništva. Podsetimo, u Srbiji je vakcina Fajzer odobrena za decu od 12 do 18 godina, ali su nadležni, zasad, za mališane od 12 do 15 godina izdali preporuku za vakcinaciju samo u "posebnim slučajevima".
- Nije tajna da će u četvrtom talasu najviše na udaru biti nevakcinisani. A u toj grupi su, nažalost, i deca. Oni neće imati teže slike, ali će moći međusobno da prenose virus, koji se sada sve lakše prenosi. Dakle, trenutno nije realno da škola 1. septembra počne kao da korona ne postoji. Zavisiće od brojki koje budemo imali za mesec dana, ali je izvesno da će neke posebne mere postojati - rekao je jedan od članova Kriznog štaba.
Uostalom, dovoljno je podsetiti se da smo na početku prošle školske godine imali samo 76 zaraženih za 24 sata, a sada se najavljuje pik četvrtog talasa pred povratak u škole.
- Prošla školska godina bila je samo održavanje kontinuiteta nastave. Imali smo kreni-stani situaciju. Rezultati su više nego skromni, a na na socijalnom planu je još gore. Prvaci se ne poznaju pošto su bili podeljeni na grupe - jasan je Aleksandar Markov.
Epidemiolog Borislav Radulović smatra da je preduslov normalizacije vakcinacija svih "od 13 pa naviše".
- Virus će sve više da se spušta ka mlađim generacijama. Svi od 17 do 30 moraju da se vakcinišu. To je ključ. Mogli bi i oni od 13, za mlađe još nije preporučeno. Dobro je što nam deca lakše podnose infekciju virusom korona. Ali to ih čini rezervoarima virusa.
Tek što smo stavili tačku na prijemne ispite u srednjim školama i na fakultetima, a već je tema broj jedan postao 1. septembar i kako će izgledati budući povratak đaka na nastavu.
Ocene o onlajn nastavi, ili kako su je mnogi nazvali "nastavi na daljinu", prilično su oprečne, kako među đacima, tako i nastavnicima i roditeljima. Možemo slobodno da konstatujemo da je imala dobre, ali i loše strane, ali da je u vreme korone bila prinudno rešenje.
- Nemaju svi đaci podjednake uslove za učenje. Razlike su između učenika u gradovima i nerazvijenim mestima, ali i u samim odeljenjima. Dosta toga zavisi od mogućnosti roditelja, kompjutera, interneta, ali i prostora za učenje. Problem imaju porodice sa dvoje, troje ili više školske dece.
- Nezainteresovanost, pa i neobučenost pojedinih nastavnika za onlajn nastavu. I među prosvetarima ima onih kojima kompjuteri nisu jača strana, pa čak i onih koji nemaju uslove za ovakav vid predavanja. Velike su razlike od škole do škole. Neki nastavnici uživo, onlajn predaju đacima, dok drugi šalju đacima poruke sa domaćim zadacima. Teško je i savladati gradivo za 30 minuta.
- Pored obrazovne, škola ima i socijalnu ulogu, koja potpuno izostaje prilikom onlajn nastave. Deca imaju malo kontakata, uskraćena su za druženje i osećaj školske atmosfere... Osim toga, deca praktično ceo dan provode u svojim domovima pred ekranom, te im prete i problemi sa kičmom, pa i kilogramima. Da ne govorimo što đaci nemaju časove fizičkog vaspitanja...