Bave se pčelarstvom i zarađuju TRI prosečne PLATE mesečno: Kovačevići otkrili recept za porodični biznis

Kao u svakom drugom poslu, tvrdi on, ne može da se zaradi bez prolivenog znoja, a u ovom je isto, ako ne i važnije - znanje.

- Zbog teškog života i beznađa mnogi, ne znajući gde da zarade neki dinar, opredele se za pčelarstvo i očekuju da će se brzo obogatiti. Kao pre nekoliko godina kada su lјudi čuli da se može zaraditi od malina, pa se onda maltene svi zaleteli da ih sade. Ne može to tako. U pčelarstvu je potrebno bar dvadeset godina ulaganja i učenja da bi se solidno zarađivalo - kaže Kovačević.

Kako su nove generacije uticale na tržište: Najgore prošla omiljena srpska HRANA

Kovačević je zadovolјan što od meda i drugih pčelinjih proizvoda njegovo domaćinstvo živi kao da svo troje primaju lepe plate. Dragorad je rekao da svako od njih zaradi jednu prosečnu platu u Srbiji, što im je sasvim dovoljno za solidan život. Čak je i sin Nikola, iako je završio fakultet, umesto da potraži posao, odlučio da ostane u gazdinstvu i posveti se porodičnom biznisu. Godišnje proizvedu između pet i deset tona meda, tonu i po polena i oko hilјade matica i tri stotine rojeva pčela.

U pčelinjaku rade tokom cele godine, u sezoni vrcanja bez odmora i noću, a kratak "godišnji odmor" imaju samo zimi.

Srpski med, posebno bagremov, veoma je cenjen u Evropi i svetu. Osim u Nemačku, Norvešku, Veliku Britaniju, izvozi se u Japan i SAD.

Na svetskom tržištu nema dovolјno meda, pa Kovačević smatra da je velika šteta što srpski pčelari osim subvencija prilikom nabavke košnica i opreme ne primaju podsticaje koje bi iskoristili da povećaju proizvodnju. Pozitivno je, kaže, što sve više lјudi gaji pčele i time "krpe" porodični budžet, ali je, navodi, možda poslednja prilika da država i lokane samouprave počnu više da pomažu pčelarima.

Dobre vesti za Srbiju: NEZAPOSLENOST NIKAD MANJA, a BDP samo RASTE!

- U Mačvi se godišnje proizvede oko sto tona meda, a moglo bi mnogo više. Godinama sam bio predsednik Udruženja pčelara i pokušavao da sa opštinom zajedno radimo na tome da od malih proizvođača napravimo velike i ozbilјne. Sve se završilo na obećanjima da će u budžetu biti obezbeđena podsticajna sredstva - kaže Kovačević.

Od meda bi, smatra on mogli još više da se zarađuje kada bi cene bile stabilnije, što je velika muka i povrtara i stočara. Otkuplјivači koji izvoze med ove godine su plaćali "bagrem" 3,7, a "suncokret" 1,8 evra, dok se na pijaci i kod kuće kilogram prodaje po 700 dinara.