fbpx
Skip to main content
med

CVETA BAGREMA JOŠ IMA, ALI NE MEDI! Koliko će ove sezone koštati tegla slatkog zadovoljstva u Srbiji?

Foto: Srbija Danas / Saša Džambić
Samo zahvaljujući dobroj ceni meda, "pokriće" se ulaganja i troškovi rada, mada Matići i nemaju baš mnogo razloga za nezadovoljstvo

Prva bagremova medna paša, s početka juna, uspešno je uskladištena u buradima pčelarske "dinastije" Matić, čiji osnivač Ljubiša, naglašava da je, nažalost, bila izuzetno loša.

DNEVNICE I PREKO 3.000 DINARA! Odlični uslovi za posao, neverovatna zarada - a u Srbiji neće niko da radi!

DNEVNICE I PREKO 3.000 DINARA! Odlični uslovi za posao, neverovatna zarada - a u Srbiji neće niko da radi!

Ovo je zemlja u kojoj je DOZVOLJENO SPAVANJE NA POSLU: Ako ste umorni dremnite, ali ne na ČETVRTOM SPRATU

Ovo je zemlja u kojoj je DOZVOLJENO SPAVANJE NA POSLU: Ako ste umorni dremnite, ali ne na ČETVRTOM SPRATU

MILIJARDU EVRA ZA NEGOVATELJE I DOMOVE u Nemačkoj: Sledi povećanje plata!

MILIJARDU EVRA ZA NEGOVATELJE I DOMOVE u Nemačkoj: Sledi povećanje plata!

Samo zahvaljujući dobroj ceni meda, "pokriće" se ulaganja i troškovi rada, mada Matići i nemaju baš mnogo razloga za nezadovoljstvo. Prinosi su im bili oko dvadeset kilograma po košnici, za šta bi neki pčelari rekli da je dobar rezultat. Ljubiša, pak, kaže da je to minimalna količina koju priznaje kao prinos. Sve ispod toga uopšte ne smatra proizvodnjom.

- Pčelinjak držimo na planini Juhor, a tamo se bagrem predvojio, kako mi pčelari volimo da kažemo. Na planini cveta ranije nego na drugim mestima, pa je početak bio oko 10. maja, a nastavak posle 20. Poređenja radi, bagrem obično cveta od 1. do 5. maja, ali je sada cela godina kasnila - objašnjava iskusni Ljubiša i dodaje da cveta bagrema još ima na Juhoru ali ne medi, pa pčele i ne sleću na njega.

Tegla meda u Paraćinu i na tržištu u Srbiji već neko vreme košta 1.000 dinara, dok će otkupljivači za ovu sezonu tek formirati cene. Na pčelarskim forumima daju se saveti da se med, zasad, ne prodaje. Jer, mnogi tvrde da će otkupna cena, zbog loše godine, biti i do deset evra po kilogramu.

Osim pogona za preradu meda u Rači Kragujevačkoj, koji je u vlasništvu Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) i čijom je izgradnjom znatno povećana tržišna cena, u Srbiji ima još nekoliko firmi koje kvalitetni domaći med otkupljuju za strano tržište. Mađarska, Rumunija, Bugarska, Grčka, pa i deo Italije, po rečima najstarijeg Matića, ove sezone su ostale bez meda, a loše su prošli čak i Brazil i Argentina.

med
Foto: Srbija Danas / Saša Džambić

- Otkupljivač je ranije naš med izvozio u Italiju, videćemo da li će tako i sada biti, a posle bagrema sledi kraći bespašni period, pa dolaze kupina koje ima dosta oko Juhora. Ako ona omedi, biće još za vrcanje, a posle ima dosta trava i medonosnog korova na planini. Ipak, sve zavisi od ćudi prirode - tvrdi Ljubiša Matić koji se pčelarenjem bavi oko pola veka i donedavno je imao i do 200 košnica.

U međuvremenu, deo je pokonio udatim ćerkama, Jeleni i Oliveri, a kad se med vrca svi su na okupu - počev od supruge Slađane, preko pomenutih ćerki, do četvoro unuka: Luke, Stefana, Lene i Sare.

I sad je na vađenju bila kompletna ekipa, ali Luka i Stefan su upravo završili srednje škole i kreću na studije, pa Ljubiša brine da će ostati bez pomagača.

Podela posla na Juhoru

Zahvaljujući Ljubišinom višedecenijskom iskustvu, pčelinja društva Matića su izuzetno jaka, pa su iz zime izašla bez gubitaka. Košnice ne seli, uvek su na Juhoru, gde je domaćin kupio plac i sagradio rajsku vikendicu - sa internetom i gasom. Zbog zdravstvenih problema, kaže da je u pčelinjaku sada samo "nadzorni organ".

- Pomoćnik je supruga, glavni i odgovorni za vađenje meda je unuk Luka, dok je drugi unuk Stefan ovoga puta radio na vrcanju. Ćerke Jelene i Olivera bile su za mašinom ili su prenosile ramove - objašnjava Ljubiša.

Vremenska prognoza
Clear sky
29 Beograd