GDE JE BOLJE U DRŽAVNOJ ILI U PRIVATNOJ FIRMI: Koliki su stvarno porasle plate privatnom i javnom sektoru?
Narodna banka Srbije ukazala je danas da se u diskusijama vođenim ovih dana o nivou i višegodišnjoj dinamici zarada u privatnom i javnom sektoru koriste podaci koji nisu uporedivi, jer je RepubličkI zavod za statistiku od 2018. godine počeo da primenjuje novu metodologiju.
Dr Popović upozorava: Ne ignorišite NADUTOST - možda je deo većeg problema
U TOKU JE PRIRPEMA VODIČA ZA RAD OD KUĆE: Šta će sve on sadržati i kako će pomagati građanima Srbije?
Šef najveće modne prodavnice dao otkaz - nećete verovati zašto!
NBS je s tim u vezi istakla u današnjem saopštenju nekoliko činjenica koje smatra važnim za tumačenje podataka o zaradama i donošenje ispravnih analitičkih zaključaka.
Podseća pre svega da je, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), u periodu januar-septembar 2020. prosečna neto zarada u privatnom sektoru iznosila 55.729 dinara, a ujavnom sektoru 67.345 dinara.
Kada je reč o poređenju tog podatka sa podacima u ranijim godinama, treba imati u vidu da je početkom 2018. Republički zavod za statistiku počeo da primenjuje novu metodologiju, prema kojoj je uvedeno praćenje zarada prema mesecu za koji su obračunate, a ne, kao do tada, prema mesecu u kome su isplaćene, napominju iz NBS.
Time je, dodaje dalje, prevaziđen problem volatilnosti podatka o mesečnim zaradama (pre svega u decembru i januaru) koji je do tada postojao, a pored toga, uveden je obračun prosečne zarade na osnovu ekvivalenta punog radnog vremena, što je standard koji se koristi u međunarodnim okvirima.
Poboljšan je i obuhvat zaposlenih lica koja ulaze u obračun prosečne zarade, tako što su uključena i lica zaposlena po osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima, kao i lica zaposlena u snagama bezbednosti Republike Srbije.
Na kraju, obračun prosečne zarade počeo je da se vrši prema mestu stanovanja, a ne, kao do tada, prema sedištu poslodavca, čime je dobijena preciznija slika o zaradama po opštinama u Republici.
Pomenuta metodološka unapređenja omogućena su novim izvorom podataka, s obzirom na to da se od tada koriste podaci Poreske uprave, umesto podataka prikupljenih kroz mesečno istraživanje RAD-1, koje se do tada koristilo.
S druge strane, svaka promena metodologije u bilo kojoj statističkoj oblasti nosi sa sobom i izazove u pogledu uporedivosti prethodno objavljenih podataka.
Preračun podataka unazad nekada zahteva dosta vremena, a nekada ga nije moguće sprovesti zbog nepostojanja izvora podataka. U takvim situacijama, zadatak je stručnih službi svih institucija koje se bave ekonomskom politikom, da upotrebom statističkih tehnika i procedura, obezbede što adekvatnije, i u najvećoj mogućoj meri uporedive vremenske serije istorijskih podataka.
Republički zavod za statistiku u javno dostupnoj bazi podataka o zaradama, jasno i precizno označava da podaci pre 2018. godine nisu direktno uporedivi zbog postojanja "prekida u vremenskoj seriji", odnosno "strukturnog loma u seriji" što je sinonim za isti problem.
Analitičari i ekonomisti koji se bave ovom problematikom, morali bi biti svesni postojanja ovog problema i činjenice da bi izračunavanje stopa rasta na osnovu podataka koji nisu uporedivi, moglo da dovede do pogrešnih zaključaka, naglašavaju iz NBS.
Predočavaju da je za poređenje sadašnjih prosečnih zarada u Srbiji sa njihovim nivoom u ranijim godinama neophodno da se primenom statističkih tehnika i procedura što približnije ocenio nivo zarada koji bi bio objavljen u prethodnim godinama da je primenjivana nova metodologija.
Preračunati podaci pokazuju da je ovako ocenjena prosečna neto zarada u privatnom sektoru u 2014. godini iznosila 38.998 dinara, dok je prosečna neto zarada u javnom sektoru iznosila 52.463 dinara.
- Kada te podatke uporedimo sa nivoom prosečne neto zarade u periodu januar-septembar 2020. godine, vidimo da je prosečna zarada u privatnom sektoru povećana za 42,9 posto, a prosečna zarada u javnom sektoru za 28,4 procenta, čime je smanjena razlika u nivou zarada u privatnom i javnom sektoru - navode iz NBS.
Konkretno, 2014. godine prosečna zarada u privatnom sektoru činila je 74,3 posto zarada u javnom sektoru, dok je u periodu januar-septembar 2020. to učešće iznosilo 82,8 odsto.
Dodatno, kada je reč o razlici u nivou zarada u javnom i privatnom sektoru, treba imati u vidu da, zbog same prirode posla, procenat visoko obrazovanih ljudi u javnom sektoru iznosi oko 46 procenata, dok je taj procenat u privatnom sektoru dvostruko niži i iznosi oko 22 posto što utiče i na viši nivo prosečne zarade u javnom sektoru, napominje centralna banka.
- Sve navedeno ukazuje da su prikazani podaci o rastu zarada u javnom i privatnom sektoru u posmatranom periodu sveobuhvatno objašnjeni i analizirani i da su izvedeni zaključci analitički adekvatni. Na ovaj način se realno prikazuje dinamika zarada u navedenom periodu i transformacija naše ekonomije ka privredi koja raste na održivim osnovama - zaključuje se u saopštenju NBS.