FALE IM RADNICI: Evo gde nema nijednog NEZAPOSLENOG, a prosečna zarada je 550 evra!
U okrugu od 330.000 stanovnika, sa četiri grada i 325 sela, nema nijednog nezaposlenog. Štaviše, nedostaje oko tri odsto radne snage. Ne, ovo nije utopija, već stvarnost okruga Bistrica-Nasaud, u pokrajini Transilvanija u Rumuniji.
- Ne samo da nema nezaposlenosti nego nam nedostaje još 3.000 ljudi da popune novootvorena radna mesta - kaže načelnik ovog okruga Emil Rado Moldovan.
Česi traže srpske radnike: Visoke plate za OVA ZANIMANJA
Vremena kada je u Srbiji prva asocijacija na Rumuniju bila siromaštvo i jeftina radna snaga po Vojvodini davno su prošla. To se vidi na prvi pogled po putevima. Od graničnog prelaza Vatin pa sve do Bistrice, negde oko 470 kilometara, nema ni jedne jedine rupe na putevima, čak ni na onim lokalnim, seoskim.
Razlike u razvoju tri rumunske pokrajine ipak su vidljive, pa je onaj deo prema Srbiji, što liči na Vojvodinu, siromašniji. Vidi se to po napuštenim, oronulim kućama.
Ali kada se pređe preko šume, u Transilvaniju, slika je sasvim drugačija. Limuzine na putevima i poslovni objekti stranih kompanija nagoveštavaju bogato i moderno društvo.
U selima Transilvanije, kao i u gradovima u Bistričkom okrugu blistave fasade, uređena dvorišta, cvećem okićene ulice gde dominiraju muškatle i petunije. Transilvanija je kroz vekove, priča Moldovan, bila najbogatija pokrajina, a ulaskom u Evropsku uniju ovde je, praktično, napravljen ekonomski bum.
- Bez obzira na neke negativne strane, ulazak u EU je doprineo razvoju okruga, Transilvanije i cele Rumunije. Vredelo je. Od 2012. okrug je iz raznih evropskih fondova dobio oko 500 miliona evra. Stigle su strane kompanije, a razvijaju se i domaće - objašnjava Moldovan.
Grad Bistrica sa oko 93.000 stanovnika svojim senovitim ulicama, cvetnim kružnim tokovima, sa obnovljenim trgovima, fasadama i viševekovnim crkvama, biser je Transilvanije.
Bistrica odiše čistoćom, iako je ovde industrijska proizvodnja veoma razvijena.
- Svi naši planovi koncentrisani su na razvoj, ali i na reciklažu otpada i zaštitu životne sredine - priča Aleksandru Staneanu iz najjače rumunske kompanije za proizvodnju građevinskog materijala.
I Staneanu se žali na nedostatak radne snage.
- Nedostaju majstori. Ovde je jagma za radnom snagom iz dva razloga: prvi je što se mnogo kompanija otvorilo, a drugi što su mlađi ljudi ulaskom u EU otišli u ekonomski jače države za veće plate - objašnjava.
Prosečne bruto zarade ovde su 550 evra, što i nije mnogo mereno srpskim aršinima.
- Ali u mojoj porodici od šest članova dvoje prima penziju, a nas četvoro mesečno zaradimo oko 2.000 evra, što nije baš malo - pokušava da objasni jedna od radnica ove fabrike.
I nije, računamo. Gorivo je u Rumuniji jeftinije nego u Srbiji, kao i gotovo svi proizvodi po marketima. Prevodimo cenu komunalija iz leja u dinare i čini nam se da je i to jeftinije.