Možete da zaradite do 13.000 evra: Jagode su NAJISPLATIVIJE voće, ali ima jedna CAKA

Sadnja jagode donosi zaradu već prve godine, a početna ulaganja se brzo vraćaju sa čak trostruko većim prihodima.

Nema voćke koja donosi bržu zaradu i manja ulaganja od jagode, pa sve više poljoprivrednika kreće u ovaj biznis. Početak dodatno olakšava i to što nije potrebna velika površina, ljudi mogu da žive i od 50 ari pod zasadom jagoda. Za početnike je uvek savet da idu na veće parcele, jer je jedan hektar u prvoj godini već ozbiljan zalogaj.

Jakov Tomić iz Subotice ovim poslom bavi se 18 godina i kaže da već u prvoj godini kada se podeli zarada mesečno od pola hektara jagoda može da se prihoduje 200 do 300 evra, druge godine kada su daleko manja ulaganja zarada se barem udvostručuje. No, da bi se tako stvarno i desilo, otkupna cena mora biti viša od 150 dinara za kilogram.

- Da biste opremili jedan jagodnjak od pola hektara od navodnjavanja kap po kap, preko plastenika i mlač folija, do sadnica i đubriva, za pola hektara vam treba oko 6.000 evra. No, već prve godine možete da imate pun rod, nekih 12 do 15 tona i ako vam otkupna cena nije ispod jedan evro, nego je recimo, poput prošlogodišnje, 280 dinara ili čak više od 200, zaradićete od 10.000 do 13.000 evra. Već druge godine ulaganja u jedan jagodnjak od pola hektara padaju na oko 2.000 evra - rekao je Tomić.

Ministarstvo poljoprivrede vraća od 40 do 55 odsto investicija u plastenike i zalivne sisteme. Subvencioniše se i sadni materijal, ali je problem što sadnica jagode u Srbiji gotovo da nema, pa proizvođači uglavnom uvoze iz stranih rasadnika. Za neke voćari tvrde da su lošeg kvaliteta, da ima boljih, ali se one ne subvencionišu.

Izveze se gotovo 80 odsto roda, dobar deo u Rusiju, ali i u srednjoevropske zemlje. Problem je što od ove godine propisi zahtevaju da imaju hladnjače od minimalno 500 tona, pa se smanjio i broj onih koji mogu da prodaju stranim zemljama svoje plodove. Postoji više od 10.000 sorti jagoda, a kod nas su popularne kleri, alba, kvin eliza, mis, zenga zengana i elsanta.

Berača sve manje, a posla sve više: Ovo je posao koji niko neće da radi i pored VISOKIH dnevnica

- Od početka zime do marta jagodnjak traži da ste stalno u njemu, a jedan zasad traje najviše četiri godine. Početnicima savetujem da krenu od manjih količina, kao i ja. Zasadio sam prvo 20 ari jagoda, danas imam više od tri hektara. Polovinu prodam na pijacama, ostalo ide u izvoz. Plasman je uvek obezbeđen. Još jedna dobra okolnost u poslu je što taman kada se završava berba jagoda na  Mediteranu, počinje kod nas u i imamo veće šanse na evropskom tržištu - izjavio je voćar iz Smedereva Jovan Gligorijević.

Stručnjaci savetuju voćarima da ne pribegavaju rasadi iz sopstvenih živića, jer ti rodovi neće zadovoljiti potreban kvalitet.