Nećete verovati čime se oni bave: Ovo su POSLOVI koje rade PENZIONERI i stariji građani EU
Da vas u nekom kvizu pogodi pitanje o delatnosti u kojoj najviše rade stariji Evropljani, oni iznad pedeset pete, ne biste pogrešili ako biste odabrali poljoprivredu, budući da je u agraru gotovo trećina zaposlenih u dobi od 55 do 74 godine.
INTERESOVANJE ZA POSAO RUDARA SVE VEĆE: Uslovi nisu laki, ali je plata IZNAD PROSEKA - 87.000 dinara!
PREVARA PREKO SAJTA ZA ZAPOŠLJAVANJE: 30 SRBA čekalo da krene u Dansku, ali ostali i BEZ PARA I BEZ POSLA!
Penzioneri u Srbiji puni života: I pored penzije vole da rade dodatne poslove!
Kad biste to rekli za Hrvatsku, ispali biste iz daljeg takmičenja, jer je tačan odgovor da su radnici starije dobi u našem komšiluku najviše zastupljeni u - proizvodnji pića.
Česi su u tim godinama najzastupljeniji radnici u rudarenju metala: svaki drugi rudar je stariji radnik, Poljaci i Slovaci u zrelim godinama bave se obezbeđenjem i istražnim delatnostima. Danci, Italijani i Finci u tim godinama najviše rade kao šumari i drvoseče.
Stariji radnici u Nemačkoj, Francuskoj i Belgiji najviše rade u domaćinstvima, a ti ih poslodavci zapošljavaju na poslovima pomoćnika, kuvara, sobara, sluga, pralja, vrtlara, vratara, konjušara, vozača, čuvara, osoba koje čuvaju decu, učitelja.
Dok je stopa zaposlenosti starijih u Hrvatskoj porasla gotovo za 53 odsto, istovremeno je znatno manje porasla ukupna zaposlenost stanovništva od 20 do 64 godine – svega 11,6 odsto, s 58,4 na 65,2 odsto, po čemu su lošiji samo Italijani i Grci.
Po zaposlenosti starijih Hrvatska je bolja samo od dve zemlje, i to od Grčke, koja jedina u celoj Uniji nije povećala zaposlenost u dobi od 55 do 64 godina, i od bogatog Luksemburga. Jer, u proteklih 15 godina, delom verovatno i zbog krize, Evropljani - s izuzetkom Grka - nastoje sve duže da rade, objavio je Evrostat.
Iako je nizak, rastući udeo Evropljana u dobi od 65 do 74 godine nastavio je da radi. Lani je tako bilo zaposleno više od jedne četvrtine (26 odsto) ove starosne grupe u Estoniji, dok su stope iznad 15 odsto zabeležene u Rumuniji, Latviji, Portugalu, Velikoj Britaniji, Irskoj, Švedskoj i Letoniji. Hrvatska je u društvu nekoliko zemalja koje nisu u toj grupi jer je u njima zaposlenost tog stanovništva niža, pa je zaposlenost starijih od 65 godina pala u Hrvatskoj sa sedam odsto u 2003. na 2,9 odsto, a onih starosti od 70 do 74 godine sa 7,3 odsot na 2,1 odsto.
Iz Evrostata navode da su lani ljudi u dobi od 55 do 74 godine činili gotovo petinu (19,4 odsto) ukupnog broja zaposlenih u celoj Uniji.
Taj je udeo dostigao je vrhunac u poljoprivredi, u kojoj je 30,3 odsto svih radnika imalo između 55 i 74 godine. U sedam država članica EU-a poljoprivreda je bila vodeća delatnost koja pruža rad ljudima u dobi od 55 do 74 godine, a u Portugalu je gotovo polovina ukupne radne snage u poljoprivredi u toj starosnoj grupi.
TRGOVCI ŽELE DA RADE I NEDELJOM: Kragujevac traži zabranu rada, a evo koliko je Srbija daleko od evropskog trenda
ONI DOLAZE: Ovo je TOP PET poslova koje će u budućnosti zameniti ROBOTI
Maksimovići su iz Kalifornije prešli u Topolu: Zasadili su ČUDNOVATO VOĆE i sad zarađuju 100.000 EVRA PO HEKTARU!
Kraj za šljivovicu? Šumadinci rešili da tradicionalnu srpsku rakiju od šljiva zamene OVIM VOĆEM