Skip to main content
  • Read more aleksandar-vucic Info

    NAJNOVIJE ISTRAŽIVANJE JAVNOG MNJENJA: SNS stabilna sa 54 odsto!

  • Read more Donald Tramp Svet

    Dokazi u korist Trampa: "Ovo je njegov NAJBOLJI DAN od kad je predsednik!"

  • Read more Fudbalska reprezentacija Srbije Fudbal

    OGLASIO SE FEJSA: Evo zašto iskusnog veziste NEMA u Portugaliji (FOTO)

  • Read more Banka Društvo

    GUŽVE NA ŠALTERIMA ZBOG ZAMENE PASOŠA: Podnesite zahtev na vreme

  • Read more Raketni napad Vesti

    Kijev ostaje bez LANSIRNIH VOZILA: Rusija raskida ugovor sa Ukrajinom

  • Read more Tereza Mej Svet

    Tereza Mej PRISTALA NA ULTIMATUM: Podnosi ostavku nakon glasanja?

  • Read more Zoran Đinđić Info

    Ovo je ČUVENI INTERVJU Đinđića iz 1999. godine! Više NEMA DILEME da li je POZIVAO NA BOMBARDOVANJE!

Nemačka

Nemci pripremaju novi zakon: Olakšavaju ljudima iz zemalja van EU da rade kod njih

Foto: Profimedia/ilustracija
Lepe vesti

Nemačka priprema novi Zakon o useljavanju čiji je cilj da budu uspešniji u dovođenju kvalifikovane radne snage, pre svega iz zemalja koje nisu članice Evropske unije, što se odnosi i na Srbiju.

Autorima novog nemačkog Nacrta zakona o useljavanju jedno je jasno: mali broj nezaposlenih i sve više starije populacije preduzećima veoma otežava da popune radna mesta kvalifikovanom radnom snagom. Preduzetnici ukazuju da regrutovanje samo ljudi iz EU nije dovoljno kako bi se zadovoljile potrebe za radnom snagom koja Nemačkoj nedostaje, piše DW.

Zato Nemačka u dovođenju kvalifikovane radne snage iz trećih zemalja mora da bude znatno uspešnija nego do sada, piše u Nacrtu zakona. Pod trećim zemljama podrazumevaju se države koje nisu članice EU.

Nacrt zakona koji priprema Ministarstvo unutrašnjih poslova i koji je već poslat u Ministarstvo rada i Ministarstvo privrede, trebalo bi krajem avgusta da bude predstavljen i kabinetu kancelarke Angele Merkel. Na insistiranje ministra unutrašnjih poslova Horsta Zehofera (CSU) mora se izbeći "useljavanje u socijalne sisteme".

Sistem bodovanja

Za razliku od Velike Britanije, Kanade i Australije, nemačka vlada ne želi da uvodi sistem bodovanja koji migrante podvrgava višestrukim proverama. Proverava se, naime, nivo obrazovanja, znanje jezika i kompatibilnost s tržištem rada. Budući useljenici dobijaju određeni broj bodova i, ukoliko su prikupili dovoljan broj, dobijaju vizu. Ako nisu, odnosno ako su ispod predviđenog minimuma, useljavanje im se uskraćuje.

Socijaldemokratska partija (SPD) predložila je 2016. da se takav sistem uvede u Nemačkoj i to je tada dobilo podršku umerenih partija leve orjentacije. Ali, u novom Nacrtu zakona toga nema. Preporučuje se doduše da se useljenici biraju po tim kriterijumima, ali se od bodovanja odustalo.

Nemačka
Foto: Profimedia

Na koji način bi se onda procenjivalo ko može da dobije vizu? Po tom pitanju stručnjaci još nisu složni.

- Pitam se samo kako sve to da realizujemo - kaže Tomas Libig, stručnjak za migracije Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).

Kako kaže, ne zna kako bi, bez sistema bodovanja, mogli da se obuhvate različiti kriterijumi.

- Zato smatram da je bodovanje potrebno - kaže on.

Priznavanje diploma

Za ljude s visokim kvalifikacijama Nemačka ima jedan od najjednostavnijih useljeničkih zakona na svetu.

- Pod sadašnjim uslovima jednostavnije je doći u Nemačku nego recimo u Kanadu. Nemački sistem koncentriše se na diplome. Ako imate papire da ste kvalifikovani i ako imate posao, možete doći i bez znanja nemačkog - kaže Libig.

Ljudima s prvoklasnim kvalifikacijama Nemačka nudi vizu i bez obzira na to što nemaju obezbeđen posao. Oni mogu sami da dođu u zemlju i da traže posao. Ali ono što u Nemačkoj nedostaje jesu ljudi sa srednjom stručnom spremom: medicinske sestre, bolničarke, negovatelji, vaspitačice, električari, stolari…

Takva zanimanja pokrivaju 60 odsto nemačkog tržišta rada. Do sada je škripalo s priznavanjem diploma. Ukloniti te barijere, kako piše u Nacrtu zakona o useljavanju, bio bi ključ uspešne integracije na tržištu rada.

Nemačka
Foto: Profimedia

Danska kao uzor

Ali, Nacrt ne objašnjava kakav bi nivo poznavanja nemačkog jezika morao da ima i useljenik i da li on mora da ima konkretnu ponuda za posao.

U ovom trenutku čini se da nemačka vlada razmatra mogućnost izdavanja viza i ljudima sa srednjom stručnom spremom. To se u Danskoj pokazalo kao pravi potez, ali vlasti u Nemačkoj po tom pitanju još nemaju iskustva. Mnogo toga zavisi i od nemačkih poslodavaca, odnosno njihove spremnosti da uđu u rizik.

Libig međutim ukazuje da mnoga nemačka preduzeća nerado zapošljavaju ljude iz inostranstva.

- Pitali smo ih da li imaju interesa da radnu snagu traže i na stranim tržištima rada, na šta je najveći broj odgovorio: Ni u kom slučaju - priča on.

Kako bi postala atraktivna za ljude s visokim obrazovanjem, Francuska je tu stavku nedavno precizirala u svom Zakon o useljavanju. To se posebno odnosi na menadžere koji rade za multinacionalne korporacije i koji zarađuju više od 5.000 evra mesečno.

Švedska opet neguje mnogo liberalniju politiku.

- Tamo možete da dođete i da tražite bilo koji posao - kaže Libig.

On dodaje da je, za razliku od Švedske, Francuska prilično zatvorena, a da se Nemačka nalazi negde između te dve zemlje.

 

Pročitajte i:

+ Pošalji komentar 0 Pogledaj sve komentare

SD posao

SD vesti

SD novčanik

SD energetika

Vremenska prognoza
Clear sky
7 Beograd