Nisu teški, a veoma ISPLATIVI: Ako želite EKSTRA ZARADU, počnite da se bavite OVIM POSLOM
Maja Mandić radi kao načelnica inspekcije, dok Đorđe Andrijanić predaje deci u Muzičkoj školi. Kad završe svoj posao, oni po podne i slobodnim danima postaju poljoprivrednici.
Pročitajte i:
"Kopaj, kopaj, kad nisi htela da učiš", ta izreka mogla bi se reći mnogima, ali ne i Šapčanki Maji Mandić, diplomiranom hemičaru biohemije, koja je, pored posla u gradu, odlučila da se bavi i poljoprivredom. Kada završi posao u gradu, gde radi kao načelnica Odeljenja za inspekcijske i komunalno-stambene poslove, odlazi u selo Jalovik, tridesetak kilometara od Šapca, gde je na 40 ari očevog imanja zasadila lešnik. Tada računar i olovku zameni ašovom. Upravo sa tom alatkom zatičemo je na parceli, gde uzima zemljište za analizu, kako bi proverila da li ima dovoljno hranljivih materija za sledeću fazu rasta.
- Odlučila sam da podignem ovaj zasad pre pet godina. Razmišljala sam šta je najbolje, konsultovala stručnjake, proučavala literaturu i odlučila se za lešnik. Bilo mi je važno da na imanju mogu da radim posle mog posla. Takve uslove daje upravo lešnik. On zahteva da se obrađuje, traži i ulaganje, ali ne traži svakodnevnu brigu. Uradili smo sistem za navodnjavanje, a uz konsultaciju profesora sa novosadskog Poljoprivrednog fakulteta sprovodimo agrotehničke mere - priča Maja.
Prošle godine ubirali su prve plodove. Trideset kilograma lešnika bilo je dovoljno za rođendane i porodična slavlja. Ovogodišnji rod od 100 kilograma pretekao je za prijatelje i familiju.
Do punog roda treba sačekati još koju godinu, ali to ne obeshrabruje Maju, koja je i master kontrole kvaliteta i upravljanja životnom sredinom, da ulaže i uživa u plodovima svoga rada.
- Ovo je mnogo rasterećenije. Ovde vas ne boli glava. Jeste zahtevno, ali ima i svoje prednosti. Ovde čovek može da radi i da bude opušten. Ako se ulaže, može i da se zaradi - kaže Maja.
Đorđe Andrijanić je profesor harmonike u šabačkoj Muzičkoj školi "Mahailo Vukdragović" pre podne. Svako po podne provodi na svom imanju u Duvaništu. Najteže što je podizao pre bavljenja poljoprivredom bila je harmonika. Sada na svojoj plantaži borovnice koja se prostire na tri hektara plodne mačvanske zemlje organizuje posao i radi sve što treba.
- Ako vam kažem da sam pre tri godine prvi put video traktor, možda mi nećete verovati. Imao sam svoju firmu u Šapcu koja se bavila trgovinom. Kada sam odlučio da je zatvorim, počeo sam da se interesujem gde bi mogao da uložim novac. Na osnovu iskustva mojih drugara, rešio sam da novac uložim u podizanje zasada borovnice. Njena cena je dobra. Ne prodaje se na našem tržištu, ali na zapadu dobro ide - priča Đorđe, čiji su proizvodi već su stigli na tržište Rusije. Sa nekoliko tona prvog roda, pokrio je ulaganje u tekućoj godini.
- Radim i fizički kada zatreba. Nekada provodim i po 16 sati. Ovaj posao nije uporediv sa radom u školi. Jednostavno, lepo je gledati kako raste ono što si ti zasadio i uživati u prirodi. Međutim, i ovde ima dosta glavobolje. Ova godina je bila nepovoljna, bilo je mraza, a onda je usledilo vrelo leto. Onda dune vetar, pa polomi sadnice i slično. Posao u školi je moja ljubav - priča Đorđe.
Hoćete da budete bogati? Ako budete imali ove navike, možda to i ostvarite
Ostao bez posla pa zasadio maline
Jedan od najlepših malinjaka u selu Maovi održava mašinski tehničar Igor Grujić, bez dana radnog staža u poljoprivredi. Kada je pre dve godine ostao bez posla posle propasti jedne od šabačkih kompanija u kojoj je radio, okrenuo se poljoprivredi.
- Na 40 ari porodičnog imanja zasadio sam maline. Nisam oko toga ništa znao, ali mi je u susret izašao Milorad Jocković, poljoprivredni stručnjak. Malo-pomalo, krenulo je kako treba. Sve do roda. Međutim, iako sam imao oko sedam tona, cena me je obeshrabrila. Hteo sam da budem svoj gazda i verujem da ću uspeti. Šteta je samo što ova država nema baš mnogo razumevanja za nas. Kad bi izbori bili u vreme berbe, možda bi se od ovog posla moglo živeti - priča Igor.