Ove BILJKE uzgaja 5.000 Srba, a zarada ide i do 6.500 EVRA!
Za uzgoj nane, kamilice, nevena i drugog lekovitog bilja potrebno je ulaganje od 1.200 do 2.500 evra po hektaru, dok prihod iznosi od 2.500 do 6.500 evra. Srbija izvozi lekovitog bilja u vrednosti od oko 20 miliona evra godišnje, a od ovog posla živi oko 5.000 ljudi.
Jedan od skupljača i manjih uzgajivača je Goran Jukić iz Valjeva, koji se ovim poslom bavi duže od 25 godina.
U ovom delu Srbije svi zarađuju 3.000 evra zahvaljujući sadnji JEDNE BILJKE
- Interesovanje za zdrav život i hranu je u ekspanziji, mnogo takvih proizvoda odlazi i na izvoz. Uvek je nešto u modi, pre su bile biljke iz Južne Amerike, pa Kine, sada su popularne one iz Rusije. Ljudi pročitaju nešto i odmah dolaze pa traže. Ali, većina zna za dvadesetak naših biljaka poput hajdučke trave, kantariona, matučnjaka, nevena, bokvice, sleza i drugih. Ima dosta ljudi koji zloupotrebljavaju trenutnu popularnost, pa stavljaju nerealne cene, ja to ne mogu da radim, mešavina je 300 dinara i tačka. Tako da ima i onih koji kupuju kod mene, pa preprodaju - kaže Jukić.
Ovim poslom bavi se i Miodrag Jovanović iz Klubaca kod Loznice, koji je penziju zaradio kao vodoinstalater. Zbog novog posla on je od decembra do aprila više na drvetu nego na zemlji. U krošnjama ubira plod parazitske biljke koja ima lekovita svojstva - bele imele.
Najčešće je nalazi na šljivi, jabuci i dženarici, gde ova parazitska biljka opstaje tako što od svojih domaćina krade vodu bogatu mineralnim materijama. Imela reguliše krvni pritisak, pa je Miodrag bere za Institut "Josif Pančić".
- Svaki dan berem i prodajem na stotine kilograma, pa mi donosi zaradu - priča Miodrag.
U našoj zemlji pod lekovitim biljem je trenutno oko 5.000 hektara, pokazuju statistički podaci, a profit je veoma dobar.
Profesorka Ljubica Stojanović, predsednica udruženja "Lincura" iz Kragujevca, kaže da iako je tražnja na tržištu evidentna, broj novih površina pod lekovitim biljem se ne povećava.
U našoj bogatoj flori je utvrđeno više od 700 biljnih vrsta s lekovitim svojstvima, dok je 400 registrovano kao lekovito bilje, od kojih se sa 280 vrsta trguje kao s industrijskom sirovinom. Izbor biljaka zavisi i od temperature područja, te se u skladu sa tim biraju određene začinske i lekovite vrste.
Tako su biljke vrlo otporne na niske temperature odoljen, beli slez, angelika, lincura, kim. Otporne na niske temperature su oman, kamilica, lavanda, selen, crni slez, neven, a srednje otporne su vranilovka, estragon, morač, lan. Biljke osetljive na niske temperature su bosiljak, čubar, mirođija, majoran, matičnjak.
- Najskuplji je sadni materijal, a dodatni trošak je ako podižete plastenik. Ali, ako računate da kilogram lekovitog bilja možete prodati po 300 ili 500 dinara, a pšenica je 17 dinara, računica je jasna. Uz dobar plan i znanje, od jednog hektara zemlje pod lekovitim biljem, četvoročlana porodica može da živi. Koliko može da se zaradi svedoči i to što su sa nama kontaktirali iz Švajcarske da otkupe celokupnu količinu lekovitog bilja u Srbiji - kaže ona.
Dodaje da je najperspektivnije gajiti matičnjak, koji živi više od 10 godina, za razliku od jednogodišnjih biljaka, kao što je kamilica, u koju mora da se ulaže svake godine.
Dr Dragoja Radanović, direktor Instituta za proučavanje lekovitog bilja "Dr Josif Pančić", ističe da je u Srbiji pogodno tlo za lekovito bilje, a naročito za proizvodnju kamilice, nane, matičnjaka, morača i nevena.
Lekovite biljne vrste u koje najviše vredi uložiti i novac i trud još su i beli slez, mirođija i peršun. Profitabilni su i žalfija, valerijana, timijan, bosiljak, korijander, anis, ali i origano i ehinacea.