Ovo su najtraženija zanimanja u Srbiji, a od ovih poslova nema "leba"
Od početka godine do kraja prošlog meseca, preko Nacionalne službe za zapošljavanje posao je pronašlo 206.776 radnika.
Višemilionski ugovoreni poslovi i natprosečna plata: Srbi rade pri vojsci, ali ne na "liniji fronta"
Tokom septembra među radnicima sa nižom stručnom spremmom poslodavci su tražili pakere, kurire, šivače tekstila, prodavce, zaštitara imovine-portire, bravare, magacionere, krojače i konfekcionare, pekare, vozače drumskih vozila, tesare, stolare.
Takođe i elektromontere instalacija i mašina, kuvare, elektrotehničare elektromehanike, medicinske sestre, ekonomske i administrativne tehničare, ekonomiste za finansije, računovodstvo i bankarstvo, vaspitače predškolske dece.
Posla je bilo za diplomirane mašinske inženjere, diplomirane ekonomiste za opštu ekonomiju, bankarstvo i finansije, diplomirane pravnike, doktore medicine, profesore razredne nastave, diplomiranih/master profesora engleskog jezika i književnosti, profesora matematike, diplomirani/master profesora nemačkog jezika i književnosti.
Najlakše, odnosno najbrže do posla dolaze visokoobrazovani profili i to diplomirani inženjeri informacionalnih tehnologija, diplomirani inženjeri elektrotehnike i računarstva, diplomirani inženjeri elektronike, mašinstva i građevine sa odgovarajućim licencama, profesori matematike, fizike, nastavnici/profesori stranih jezika. Takođe i lekari sa odgovarajućim specijalizacijama – anesteziolozi, kardiolozi, pedijatri, oftalmolozi, ginekolozi… Najveće šanse da se zaposle, kako kažu u Nacionalnoj službi za zapošljavanje imaju i diplomirani farmaceuti, biohemičari, stručnjaci za finansije – računovođe.
Kada je reč o profilima nižeg nivoa obrazovanja, najlakše do posla dolaze operateri na CNS mašinama, zavarivači, autotroničari/mehatroičari, knjigovođe, računovođe, zanimanja u oblasti nege starih i zdravstvene negovateljice, medicinske sestre, kuvari, elektortehničari: elektronike, računara, računarskih mreža i telekomunikacija. Posla ima i za tehničare – mehatronike, biotehnologije, kompjutersko upravljanje, kao i za radnike na obezbeđenju – tehničari obezbeđenja, tesari, zidari, armirači, mesari.
I dok za neka zanimanja itekako ima interesovanja i posla, druga su u hroničnom „višku“. Najteže dolaze do posla profili u kojima ostoji daleko veći broj osoba na evidenciji NSZ, nego što je broj registrovnih slobodnih radnih mesta. Pet su oblasti: tekstil i kožarstvo, mašinstvo i obrada metala, poljprivreda, proizvodnja i prerada hrane, šumarstvo i obrada drveta, kao i ekonomija, pravo, administracija.
Višak na tržitšu radne snage su sledeća zanimanja: pomoćnik prelca, prelac, krojač tekstila, tkač, obrađivač kože i krzna, zatim servisni mašinski tehničar, metalostrugar, rukovalac poljoprivrednih mašina, autolimar, automehaničar, voćarsko-vinogradarski tehničar, poljoprivredni tehničar za proizvodnju bilja. Tu su i tehničar drvoprerađivačke tehnologije, prerade drveta u strugari, ozelenjavanja naselja i uređenje predela, tehničar uzgoja šuma. Posla nema ni za pomoćne daktilografe, daktilografe, upravne tetničare, birotehničare, pravne tehničare, ni pravnike šestog stepena stručne spremne.
– Ostala suficitarna zanimanja su i pomoćni ženski frizer, izrađivač hemijskih proizvoda, hemijsko-tehnološki tehničar, autoelektričar, tehničar visokogradnje i niskogradnje, arhitektonski tehničar, inokorespodent, kulturološki tehničar, maturant gimnazije, nastavnik razredne nastave šetog stepena stručne spreme.