fbpx
Skip to main content
Rad sa maskom

PANDEMIJA POVEĆALA RADNO VREME MNOGIH ZAPOSLENIH: Ko je radio najviše i gde su Srbi na listi?

Foto: Profimedia
Austrijanci su manje radili pre pandemije, a identično prošle i ove godine

Rad na daljinu ne donosi samo neke beneficije radnicima, već i poslodavcima. Tokom pandemije se ispostavilo da zaposleni, u proseku, rade do tri sata duže u radu od kuće.

Granice između poslovnog i privatnog života nisu bile dovoljno jasne, a nisu ni sada. Šefovi od nekih radnika očekuju stalnu dostupnost, baš zato što su kod kuće, posebno kada je bio karantin.

CENE HRANE DOSTIGLE SEDMOGODIŠNJI MAKSIMUM: Koje namirnice su najviše poskupele ove godine?

CENE HRANE DOSTIGLE SEDMOGODIŠNJI MAKSIMUM: Koje namirnice su najviše poskupele ove godine?

PLAĆANJE U KEŠU ILI KARTICOM: Zašto neki trgovci u Srbiji još uvek ne prihvataju drugi način plaćanja?

PLAĆANJE U KEŠU ILI KARTICOM: Zašto neki trgovci u Srbiji još uvek ne prihvataju drugi način plaćanja?

OBAVEZA ZA SVE: Zašto je važno da se svaki proizvođač upiše u Vinogradarski registar?

OBAVEZA ZA SVE: Zašto je važno da se svaki proizvođač upiše u Vinogradarski registar?

S jedne strane su stava da radnici treba duže da rade - jer su privilegovani da sede kod kuće, a sa druge strane, znali su da ljudi nemaju mnogo izbora gde bi išli i šta bi radili posle posla.

Dakle, radno vreme od 09 do 17 sati počelo je da gubi svoje obrise, dok je proveravanje mejlova usred ručka ili tokom noći - postalo uobičajena praksa. Blumberg se time pozabavio malo detaljnije.

U obzir su uzeli SAD i neke zemlje Evrope i poredili koliko su radnici bili aktivni pre pandemije, koliko u periodu od marta do aprila 2020, a koliko u januaru 2021. godine. Ovo su rezultati istraživanja:

Radnici iz Severne Amerike (SAD i Kanada) i Velike Britanije radili su najduže, oko 2,5 sati duže u radu na daljinu, nego inače.

Austrijanci su manje radili pre pandemije, a identično prošle i ove godine. Belgijanci su u januaru 2021. radili manje nego pre korona krize, ali su od marta do aprila 2020. radili znatno više nego ikada. Danci trenutno rade isto kao i pre krize, dakle, vratili su se na stari tempo. Više su radili u proleće lani.

posao
Foto: Profimedia/ilustracija

Zanimljivo je i to da su Italijani isto radili pre korone i u martu/aprilu 2020, ali zato sada rade dosta duže. S druge strane, Francuzi su najviše radili na proleće 2020. Ipak, nisu se još uvek vratili na stari nivo: u januaru 2021. su radili manje nego lani, ali svakako više nego 2019. godine.

Holanđani su takođe manje radili pre pandemije, a od marta i aprila 2020. do sada drže isti intenzitet rada. Kod Španaca je bilo promenljivo: najviše su bili aktivni proletos, sada rade manje, ali opet duže u odnosu na period pre korone.

Evo kako to izgleda u radnim satima po danu:

Austrijanci su pre krize radili oko devet sati dnevno, a od tada rade između deset i 10 i po sati. Belgijanci su pratili sličan tempo do januara 2021, kada su u proseku radili osam sati dnevno.

Kanađani i Britanci su pre krize radili oko devet sati, a Amerikanci osam sati dnevno, ali se to promenilo kada je nastupila pandemija. Od tada sve tri nacije rade "dobrih" 11 sati dnevno.

Danci su pre krize radili 9 sati u danu, baš kao i Holanđani. Prvi sada rade isto toliko, a u martu/aprilu 2020. su radili više od 10 sati. Holanđani su takođe radili 10 sati proletos, i to se nije promenilo do januara 2021.

Francuzi, Španci i Italijani su pre krize radili osam sati. Potom su prvi i drugi u martu/aprilu 2020. radili čak 10 sati, dok kod Italijana nije bilo promena. A kako je sada? Radnici iz Francuske i Italije rade oko devet sati dnevno, a Španci malo manje.

SD posao

SD vesti

SD novčanik

SD obrazovanje

SD energetika

Vremenska prognoza
Tamni oblaci
1 Beograd