Ulaganje 300, a zarada 2.400 evra! Ova biljka je gotovo zaboravljena u Srbiji, a sada donosi OGROMNU ZARADU
Konoplja se nekada kod nas masovno gajila kao sirovina za odeću, papir, građevinski materijal... Zbog pooštrenih zakona, budući da u sebi, u zavisnosti od vrste, sadrži određeni nivo halucinogene supstance THC, konoplja je nestala sa njiva. Danas se, budući da donosi dobru zaradu i da je veoma zahvalna jer se od nje mogu napraviti brojni proizvodi, polako vraća, iako su zakonske regulative i dalje stroge.
Da li biste pristali? Nude 13.500 € da dođete i ostanete
Jan Privizer iz Kisača od industrijske konoplje izrađuje oko 15 proizvoda, od čaja, brašna, soka, proteina i platna, do patika od konoplje.
POVEĆANE SUBVENCIJE: Više novca za domaće i strane investitore!
- Konoplja se vraća na naše njive, ali ne zbog naše strategije, nego po automatizmu, delimično zbog velikog interesovanja za konoplju u svetu, delimično zbog mistifikacije same biljke i zablude da svako može da je zasadi i lako se obogati. Ipak najvažniji razlog je što konoplja pomaže čoveku u svakom smislu - izjavio je Privizer.
Stručnjaci kažu da se od industrijske konoplje može zaraditi. Ulaganja od 300 evra po hektaru donose prosečno četiri puta više novca nego da posadite konvencionalne kulture poput kukuruza. Uz dalju preradu zarada se samo povećava.
Kako kaže Maja Timotijević iz Udruženja "Konoplja", po hektaru se može dobiti od 600 do 800 kilograma zrna, koje se cedi i od njega se dobija ulje, od ostataka se prave brašno i proteini. Kilogram zrna konoplje kreće se od 2 do 3 evra. Tako prihod samo od zrna može biti od 1.200 do 2.400 evra, četiri puta više od uloženog.
Do ideje za izradu patika od industrijske konoplje Privizer je došao slučajno, naravno svemu je prethodilo mnogo uloženog truda, rada i vremena.
- Konopljino platno za patike smo nabavili od drugarice, sasvim slučajno, pošto je kupovala za sebe i ostalo joj je viška. Pošto je platno bilo jako i otporno, morali smo napraviti nešto gde može takav tip platna da se koristi, pa smo rešili da napravimo patike supruzi i meni. Tako je sve počelo - nastavlja je sagovornik.
Ova ekološka biljka ne zahteva nikakvo prskanje hemijskim preparatima, a po količini zelene mase je izuzetna, daje više od 10 tona po hektaru. Sa jednog hektara konoplja proizvodi vlakna kao sa četiri hektara šume ili dva hektara pamuka.
Vladimir Sikora iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, koji rukovodi odeljenjem za unapređenje konoplje, kaže da većina toga što proizvedemo odlazi u izvoz.
- Svetski trend je povratak prirodim sirovinama i tu je konoplja veoma prepoznata. No, mi nemamo prerađivačkih kapaciteta, nemamo uljare, pa većinu konoplje izvozimo kao sirovinu. Svake godine dvostruko se povećavaju usevi, te ove sezone očekujemo oko 1.000 hektara. Od stabla konoplje dobijate vlakna, od zrna obično ulje, a cvet se koristi za farmaceutsku industriju. Tržište, pre svega Evropske unije, koje nam je blizu, ogromno je i potražnja za ovom biljkom je prilična - rekao je Sikora.
Od industrijske konoplje može se dobiti više od 20.000 proizvoda. U EU dozvoljeno je gajenje 46 vrsta konoplje, a u Srbiji samo tri. Zahtevi uzgajivača se odnose na liberalniji odnos prema biljci uljarici, koja ima zakonski dozvoljeni procenat psihoaktivne supstance THC - do 0,3 odsto. Na taj način bi pomogli poljoprivrednim proizvođačima koji i danas imaju predrasude, jer ni zakon nije jasan. Stavlja se u isti koš kanabis sativa (industrijska konoplja) i kanabis indica (indijska konoplja). Nije definisan ni zakon koji određuje nivo THC-a u hrani.