Inostrane investicije dale VELIKE REZULTATE: Zaposlenost u Srbiji drastično je porasla!

 Broj zaposlenih koji plaćaju socijalne doprinose povećao se u prethodne dve godine za oko 73.000 lica i u 2017. godini brojao je 2.062.588 ljudi. Zaposlenost je najviše porasla u opštinama Palilula, Vranjska Banja, Crveni Krst i Doljevac, dok je najviše smanjena u Rači, Žitištu, Crnoj Travi i Malom Crniću, pokazuje istraživanje Parlamentarne budžetske kancelarije.

Na Paliluli (Niš) je broj zaposlenih od 2015-2017. porastao za 56 odsto, u Vranjskoj Banji (Vranje) za 42 odsto, na Crvenom krstu (Niš) 41 odsto. Razlozi tome su uglavnom otvaranja novih fabrika od strane inostranih investitora.

Pritom je prosečna plata početkom ove godine u Vranjskoj Banji iznosila između 30.000 i 40.000 dinara, a na Paliluli i Crvenom krstu između 40.000 i 50.000 dinara.

Najviše se novih radnih mesta otvorilo u dve niške opštine.

Sa druge strane mnogo manje ljudi sa radnom knjižicom je u Rači (23 odsto), Žitištu (18 odsto) i Crnoj Travi (14 odsto).

Od ukupno 169 gradova i opština registrovana zaposlenost je za barem pet odsto povećana u 116, a  smanjena u 53 opštine. Na manje radnih mesta mogu da se požale Kikinda, Užice i Zaječar, kao i gradske opštine Stari grad (Beograd) i Medijana (Niš).

Stanje na tržištu rada se u protekle tri godine poboljšalo u svim regionima: stopa zaposlenosti je povećana, a stope nezaposlenosti i neaktivnosti su smanjene.

Najnepovoljnije je u Južnoj i Istočnoj Srbiji, tačnije u Raškoj (najviša stopa nezaposlenosti - čak 23,2 odsto) i Pčinjskoj oblasti (najniža stopa zaposlenosti i najviša stopa neaktivnosti).

Sa druge strane Beograd i Šumadija i Zapadna Srbija su imali najviše stope zaposlenosti, dok je nezaposlenost najniža u Vojvodini.

Tržište rada je u najboljoj poziciji u Kolubarskoj oblasti, gde stopa nezaposlenosti iznosi samo 7,7 odsto.

Od ljudi koji su do početka ove godine zaposleni, preko 90 odsto je u radnom odnosu.

Najviše novih radnih mesta upravo je otvoreno kod poslodavaca. Za nekog drugog radi čak 84,6 odsto građana Srbije, privatnika ima samo 11,3 odsto, a najmanje je registrovanih poljoprivrednika - tek 4,1. procenat.

Broj onih koji rade kod poslodavca je porastao za oko 60 hiljada u odnosu na 2015. godinu, a otrilike za 21 hiljadu porastao je i broj privatnika. Nasuprot tome, broj poljoprivrednika se smanjio za oko osam hiljada.

Trećina ukupnog broja registrovanih zaposlenih (690 hiljada ljudi) radi u Beogradu. U Vojvodini je zaposleno preko 520 hiljada lica, u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji oko 490 hiljada, a najmanji broj registrovanih zaposlenih je u Južnoj i Istočnoj Srbiji – 360 hiljada lica.

Više od trećine ljudi u Srbiji radi u prerađivačkoj industriji i trgovini i upravo je tu i otvoreno najviše novih radnih mesta.

Sa druge strane, sektori poljoprivrede, finansijske delatnosti i osiguranja i snabdevanje električnom energijom, gasom i parom su oni u kojima se broj zaposlenih smanjio tokom zadnje dve godine.

U JAVNOM SEKTORU 20.000 MANJE LJUDI

U javnom sektoru je u 2017. radilo 613 hiljada zaposlenih, što je oko 20 hiljada manje nego u 2015. godini. Jedini deo javnog sektora u kome je broj zaposlenih povećan jeste administracija na lokalnom nivou, gde je za oko sedam odsto više zaposlenih nego u 2015. godini.