PREMIJER VUČIĆ: Završićemo privatizaciju, što ranije vlade nisu smele
- U prethodne dve godine krenuli smo u reorganizaciju i finansijsko restrukturiranje tri najveća javna infrastrukturna sistema - EPS-a, Srbijagasa i Železnica. U prethodnom mandatu, Vladi Srbije je pripao zadatak da završi proces privatizacije za koji nijedna vlada nije imala hrabrosti tokom prethodnih 15 godina - naveo je on u ekspozeu u Narodnoj skupštini.
Podsetivši da je tranzicija, prelazak iz kolektivističkog u tržišni vid privrede, započeo pre dvadesetak godina u zemljama "Nove Evrope", ali i u Srbiji, rekao da je u drugim zemljama završena pre 20 godina, dok u Srbiji ovaj proces još traje.
SVE ŠTO VAM TREBA DA POČNETE DA ZARAĐUJETE: Preuzmite besplatnu e-knjigu i 50 evra (VIDEO)
- Prilikom usvajanja novog Zakona o privatizaciji u avgustu 2014. ukupno 526 preduzeća sa oko 92.000 zaposlenih nalazilo se u ovom postupku. Od navedenih, 161 preduzeće se nalazilo u postupku restrukturiranja, što ih je štitilo od prinudne naplate od strane poverilaca - ukazao je on.
Vučić je preneo da je u poslednje dve godine prodato 41 preduzeće, a nad 264 preduzeća su pokrenuti stečajni postupci ili je u procesu otvaranje stečajnih postupaka.
Postupci privatizacije su, prema njegovim rečima, obustavljeni kod 105 preduzeća - firme sa Kosova i Metohije, 7 banja, veterinarske stanice čiji se kapital prenosi na upravu lokalnim samoupravama, vodoprivredna preduzeća koja su podržavljena ili je u toku podržavljenje.
Takođe je počela primena plana reorganizacije (UPPR) kod 32 preduzeća, a za dve godine je objavljen 101 javni poziv za prodaju preduzeća, dok je u periodu od 2011. do 2014. obavljena svega jedna tenderska prodaja i tri aukcijske - „Ineks Zlatna obala“ sa tri imovinske celine, a nije objavljen nijedan dodatni javni poziv.
- Za 17 strateških preduzeća preduzete su sve mere u cilju njihovog daljeg funkcionisanja i nakon isteka ovog roka. Za Galeniku je objavljen javni poziv za izbor strateškog partnera. Kod ostalih, država je pružila svoju aktivnu podršku kroz pregovore sa poveriocima, otpis i konverziju dugovanja i izdvajanje sredstava za sprovođenje socijalnog programa - objasnio je Vučić.
Podsetio je da je ugovor o prodaji Železare Smederevo kineskoj kompaniji Hestil za 46 miliona evra potpisan ove godine, dodajući da je mnogo važnije od prodajne cene plan investicija Hestila u Železaru.
- Cilj investicija je modernizacija, poboljšanje efikasnosti, proširenje proizvodnog programa i unapređenje ekološkog okruženja. Planirana je investicija u galvanizaciju za potrebe građevinske i automobilske industrije. Hestil planira da omogući profesionalno usavršavanje i obuku, uključujući i slanje u druge zemlje, kao i dodatno usavršavanj - naveo je Vučić.
Dodao je da je u cilju reforme javnih preduzeća predviđeno restrukturiranje velikih sistema u sektoru saobraćaja i energetike koji će dovesti do njihovog usmeravanja ka tržišnim principima funkcionisanja - JP EPS, JP Srbijagas i Železnice Srbije a. d.
U okviru aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom Srbija se, prema njemu, obavezala za uvođenje principa "čvrstog budžetskog ograničenja" u poslovanje ovih preduzeća.
Vučić je naveo da je, na predlog resornih ministarstava Vlada usvojila programe korporativnog restrukturiranja ovih velikih sistema u cilju unapređenja njihove organizacione strukture i sistema upravljanja, kao i smanjenja negativnog uticaja na javne finansije i ostatak privrede.
- Kompanija Železnice Srbije a. d. podeljena je u 2015. na četiri železnička preduzeća; potreban broj zaposlenih u železničkim preduzećima identifikovan je u saradnji sa Svetskom bankom i drugim međunarodnim finansijskim institucijama i u toku su pregovori sa sindikatima o socijalnom programu za višak zaposlenih, izvorima sredstava za finansiranje socijalnog programa i periodu u kojem bi ta sredstva mogla da budu na raspolaganju - objasnio je on.
Vučić je kazao da je usvojen program reorganizacije za JP Elektroprivreda Srbije i Plan finansijske konsolidacije.
U pogledu restrukturiranja JP Srbijagas, usvojene su, kako je preneo, Polazne osnove za restrukturiranje u decembru 2014. i uspostavljena je nova organizaciona struktura koja uključuje postojanje zavisnih privrednih društava za transport, odnosno distribuciju prirodnog gasa, a u toku je priprema sveobuhvatnog plana finansijske konsolidacije, uz konsultacije sa Svetskom bankom, s ciljem definisanja mera koje su potrebne za postizanje dugoročnije finansijske održivosti i konkurentnosti tog preduzeća.
Vučić je ukazao da je Vlada u prethodnom periodu sprovela strogu kontrolu realizacije godišnjih programa poslovanja javnih preduzeća radi analize rezultata, što je dovelo do prevazilaženja velikog broja problema i dalo rezultat da su javna preduzeća prošlu godinu završila s neto dobitkom od 8,31 milijarde dinara, što je posebno značajno imajući u vidu da su samo godinu dana ranije bila u minusu čak 44 milijarde dinara.
To, kako je konstatovao, povećava i iznos uplate dobiti u budžet Republike Srbije.
- Er Srbija pokazuje kako nešto što je nekada bilo dovedeno do bankrota i gotovo spremno za zatvaranje može da se pretvori u ekonomski uspešnu priču, uz pravo partnerstvo i adekvatno liderstvo. Ekonomski uspeh Er Srbije je izvor radnih mesta za naše ljude. Ova kompanija danas zapošljava 2.500 ljudi. „Er Srbija“ je danas kompanija koja beleži konstantan rast broja putnika, kompanija koja je obnovila flotu, koja beleži profit - rekao je Vučić podsećajući da nakon dve i po decenije nacionalni avio-prevoznik ponovo leti, pet puta nedeljno, ka jednom od najvećih aerodroma na svetu - u Njujorku.
Jedna od strateški važnih kompanija u državi je Telekom, kazao je on dodajući da budućnost kompanije vidi kroz razvoj u saradnji sa strateškim partnerom.
- U pogledu uvođenja korporativnog upravljanja u javnim preduzećima, u februaru 2016, donet je novi Zakon o javnim preduzećima, sa ciljem profesionalizovanja rada i povećanja efikasnosti upravljanja, kako na republičkom, tako i na lokalnom nivou. Odredbama ovog zakona preciziraju se neophodni uslovi za izbor članova nadzornog odbora i postupak izbora direktora, u cilju njihove dalje profesionalizacije, a radi povećanja personalne i kolektivne odgovornosti - zaključio je u delu koji se tiče dalje privatizacije državnih preduzeća.