BANKE "DERU" SRBE: Kamate na kredite u Srbiji DUPLO VEĆE nego u Hrvatskoj
Banke koje trenutno posluju i na srpskom i na hrvatskom tržištu, malo je reći, "deru" Srbe sa kamatama na kredite. Ista banka, isti kredit, a razlika u kamatama se kreće oko 50 odsto. Tako će klijenti Adiko banke u Hrvatskoj za kredit sa rokom otplate od tri godine vratiti oko 13 odsto više od pozajmljene sume, dok će u Srbiji to biti 25 odsto više.
Pročitajte i:
- KONAČNO OTKRIVENO: Evo da li dizanje telefona u vazduh pomaže kada imate LOŠ SIGNAL (VIDEO)
- Pristiglo 400.000 koverata za nagradnu igru "Uzmi račun i pobedi", a evo kada je PRVO IZVLAČENJE
- Građani Srbije, ukoliko ne ispunite ovu obavezu, preti vam kazna do 100.000 dinara: U nekim slučajevima i ZATVOR
Velike razlike su očigledne u poređenju keš kredita indeksiranim u domaćim valutama (kunama i dinarima) i kod drugih banka kao što su OTP, Rajfajzen, ali Sber.
Ono što je posebno očigledno jeste da su banke u Hrvatskoj klijente oslobodile troškova administriranja kredita, ali i naknada za puštanje kredita u opticaj. Za razliku od Hrvata, Srbi u te svrhe moraju da izdvoje oko dva procenta od pozajmljene sume, a kod nekih banaka, kao što je Sber, moraju da plaćaju i takozvano mesečno praćenje kredita, koje kada se pomnoži sa brojem meseci otplate dostigne popriličnu sumu.
Za tako nešto razlozi se mogu tražiti u stabilnosti valuta, ali ne nalazi se opravdanje za to da razlike u cenama kredita budu tolike. Ovo jasno ukazuje da banke u Srbiji i te kako imaju prostora da snize cene kredita, ukazuju stručnjaci.
Na primer, za keš kredit kamata kod nas na godišnjem nivou je 12 odsto, u Hrvatskoj 5,2, a banka je ista. Dejan Gavrilović, predsednik Udruženja bankarskih klijenata "Efektiva", na ovom primeru objašnjava:
Rusi od Srba prave REGIONALNE LIDERE: Nude avione i investicije, a to sa Hrvatskom čine SAD
- Izvori sredstava nisu isti u Hrvatskoj i ovde. U Srbiji je referentna kamatna stopa 3,55 dok je vrednost Belibora, odnosno referentne kamate po kojoj banke međusobno trguju dinarima, između 2,8 i 3,2 odsto. Ostatak do pune cene kredita, odnosno kamate od, na primer, 12 odsto predstavlja bruto zaradu banke, odnosno maržu, u kojoj su uključeni troškovi poslovanja i neto zarada. U Hrvatskoj je referentna kamata na kune od 0,6 do 0,7 odsto, ali je marža, to jest razlika do pune cene kredita, čak 5,2 % manja. Kuna je stabilnija valuta od dinara, ali ne toliko da bi marža u Srbiji bila 8,5 procenata, a u Hrvatskoj 4,5 - ukazuje Gavrilović.
Kako kaže, treba uzeti u obzir još neke faktore koji ukazuju na to da bi krediti u Srbiji mogli biti jeftiniji.
Borba za zdraviju životnu sredinu: Evropa traži da se plastične kese NAPLAĆUJU
- Na to treba dodati da je trošak poslovanja banaka u Hrvatskoj sigurno veći, jer su i operativni troškovi veći (plate, komunalije, rentiranje prostora), pa je neshvatljivo zašto je marža na kredite u Srbiji gotovo duplo veća. Možda razloge treba tražiti u većem poverenju hrvatskih banaka u domaću valutu, veću konkurenciju ili veći obim plasiranih kredita, ili pak u procentu nenaplativih kredita, ali svakako i ovaj primer pokazuje da banke u Srbiji imaju dosta prostora za snižavanje cena dinarskih kredita - tvrdi Gavrilović.