BAŠTOVANSTVO HIT MEĐU MLADIMA: U jednom gradu u redu za zemljište čeka čak 12.000 ljudi!
Nemačka je jedan od najboljih primera da baštovanstvo više nije rezervisano samo za starije. Sada se sve više mladih ljudi posvećuje tome.
Koncept urbanih bašti kod njih je zaživeo još u 19 veku. Ideja je da se napušteno zemljište da nekome na obradu, čime se dobija višestruka korist: ekološka, ekonomska, edukativna, sociološka..
Sve je to deo šireg trenda urbanih bašta u kome se mogu naći zelene površine na malo verovatnim mestima, od parkirališta i kontejnera do krovova visokih zgrada.
HOBI KOJI JE POSTAO HIT MEĐU MLADIM NEMCIMA: Grad ponudi zemljište, građani se jave I ONDA SVE POČINJE
Sve više nemačkih MALIH I SREDNJIH PREDUZEĆA hoće da ulaže u Srbiji
OD 1. MARTA LAKŠE DO POSLA U NEMAČKOJ: Jedna novina posebno je važna za sve građane Zapadnog Balkana
Evo kako to funkcioniše. Grad ili privatni vlasnik nude parcele na obradu, a zainteresovani građani se javljaju da ih preuzmu. Zatim uzgajaju kulture koje žele i tako sami proizvode zdravu hranu za sopstvene potrebe.
Ovakvi vrtovi kod njih su poznati pod nazivom Kleingarten, mali vrtovi ili Šrebergarten, po lajpciškom lekaru i profesoru Danielu Gotlobu Moricu Šreberu, koji se bavio zdravljem dece u industrijskim regionima. Smatrao je da ona treba što više da borave napolju, kako bi se eliminisali negativni efekti takvog okruženja.Upravo tokom industrijske revolucije su se i pojavili ovakvi vrtovi u nemačkim gradovima s ciljem da obezbede svež vazduh i hranu siromašnima.
Prema predviđanjima naučnika do 2050. godine u urbanim sredinama živeće 68 odsto čovečanstva, što znači da će koncept urbane bašte biti veoma važan za uslove života u gradskoj sredini. Zato se danas gradovi širom sveta pretvaraju u čiste i zelene oaze.
Popularnosti baštovanstva je doprineo i rast veganstva, zabrinutost zbog pesticida i drugih hemikalija u hrani, kao i želja da se ne ugrožava životna sredina. Uz to one su dobre i za fizičko i mentalno zdravlje.
Inače, u Berlinu, koji je jedan od vodećih gradova za ovakav životni stil, u redu za zemljište za baštu čeka oko 12.000 ljudi.
Ali Nemačka u tome nije jedinstvena. Urbane bašte sve su popularnije u svim svetskim metropolama.
U Singapuru je ekološka svest na visokom nivou, pa tako tamošnji stanovnici u neboderima gaje povrće u saksijama na prozorima, terasama, ali i u stanu. U Sidneju se u uličnim žardinjerama mogu videti ljute papričice, čime se pokazuje posvećenost ovakvom životnom stilu.
Banke svesne potencijala veštačke inteligencije: Ušteda do 500 MILIJARDI DOLARA
ISTINA JE! Hrvatski gigant u SRPSKOM VLASNIŠTVU: "Kraš" postaje DOMAĆA FIRMA
Što se tiče našeg regiona ima ih u Zagrebu, gde je inicijativa Parkticipacija započela formiranje zajedničkih gradskih vrtova, a tu su bašte u Banjaluci...
U Srbiji su poznate baštenska zajednica u Slancima - Baštalište, koja se nalazi na privremeno doniranom privatnom zemljištu, kao i Zdravac - centar za gradske bašte i agrokulturu.
BONUS VIDEO: KAKO JE NASTAO GASTARBAJTER? Tog oktobra 1968... (VIDEO)