Belci su vladali planetom od 18. do 20. veka zbog jedne banalne namirnice koju jedete SVAKI DAN
Čuveni ekonomista Adam Smit je još u 18. veku posredno ukazao na zanimljivost koja se danas slabo vidi: da su povećana radna produktivnost, rastuća populacija i velike migracije tog doba zasnovane na, verovali ili ne - krompiru!
Pročitajte i:
Slično je primetio i istoričar Vilijam H. Meknil, koji je rekao da je porast ljudske populacije u Evropi, koju je omogućilo uvođenje krompira u ishranu, doveo do toga da šačica evropskih nacija dominira većim delom sveta između 1750. i 1950. godine, piše ugladni ekonomski portal "Quartz".
Evropska populacija se od 9. do 14. veka udvostručila, ali već oko 1300. godine stari kontinent je imao više ljudi nego što je zemlja mogla da prehrani. Ovo stanje se pogoršalo pojavom “crne smrti” - kuge.
Iako je stanovništvo počelo da se oporavlja već oko 1500. godine, Evropa se i dalje oslanjala samo na žitarice. Glad je bila česta pojava do te mere da su seljaci ponekad ubijali svoju nedonoščad koju nisu mogli da prehrane. Već oko 1600. godine Evropa je bila na stazi strmog demografskog pada.
I tu na scenu stupa njegovo veličanstvo - krompir! Uspon krompira Evropa je maltene bila osuđena na propast. A onda je sa Anda, preko Atlantika, nošen španskim galijama, stigao krompir.
Dolazak krompira
Priča o krompiru počinje pre više od 4.000 godina u južnoameričkim Andima, kad su stanovnici planinskih delova kultivisali divlji gomolj otporan na mraz koji je ubijao druge biljke.
- Oko 100. godine nove ere, začetak poreskog sistema zasnovanog na krompiru dovelo je do uspona carstva Inka - zapisao je istoričar Meknil.
Civilizacija Inka se okončala invazijom Španaca sredinom 16. veka, ali ne i upotreba krompira kojim su konkvistadori hranili robove u rudnicima srebra. A to srebro je finansiralo čitav vek španskog imperijalizma.
Hranljivi, a jeftiniji
Kad je tek došao u Evropu, krompir se teško prodavao. Za razliku od druge važne žitarice iz Novog sveta, kukuruza, krompir nije odmah bio prihvaćen. Gladni seljaci su, međutim, brzo shvatili prednosti gomolja. Kako je Smit primetio, krompiri su bili bolji izvor energije od postojećih evropskih žitarica. Krompir je bio i daleko jeftiniji od hleba.
Za razliku od žitarica, krompir dolazi spreman za jelo, dakle ne zahteva dodatni rad. Sve što je nekom potrebno jeste malo zemlje i praktično nula sredstava da ga uzgoji. Krompir je i hranljiviji. Pola hektara krompira i mleko od jedne krave mogu nahraniti čitavu porodicu.
Pokazalo se da je krompir posebno vredan na severu Evrope, jer je uspevao u hladnijoj klimi od one koja je potrebna žitaricama.
Više krompira, više stanovništva
Danas se često pretpostavlja da je do uspona Evrope došlo Industrijskom revolucijom i, donekle, poljoprivrednom revolucijom. Stari kontinent je, međutim, bio živahan pre obe te revolucije, a krompir je igrao veliku ulogu u tome. Sada sa obilnim zalihama hrane, zahvaljujući neuglednom gomolju, siti seljaci su počeli da žive duže i zasnivali su veće porodice.
Populacija Evrope se sa 126 miliona u 1750. godini skoro udvostručila na 300 miliona do 1900. godine (masovne migracije nisu uračunate u ovo). Danas se smatra da je krompir odgovoran za bar četvrtinu rasta populacije i trećinu ubrzane urbanizacije između 1700. i 1900. godine. Zahvaljujući tim trendovima, industrijska transformacija severne Evrope je prošla glatko.
- Sigurno je da bez krompira Nemačka ne bi postala vodeća industrijska i vojna sila Evrope posle 1848 - zapisao je Meknil.
Narasla populacija je opremala imperijalne vojske koje su prisiljavale udaljene nacije da kupuju evropsku robu i proizvode sirovine za njenu industriju. Evropske nacije nahranjene krompirom promenile su planetu i na druge načine.
Između 1820. i 1930. oko 50 miliona Evropljana - što je jedna petina populacije u 1820. - naselila je zemlje Novog sveta.
Cunami belaca
- Takozvani 'cunami belaca' koji su ostavili Evropu između 1840. godine i Prvog svetskog rata bio je najveći talas ljudi koji je ikad prešao i koji će verovatno ikada preći okeane - zapisao je istoričar Alfred Krozbi u “Ekološkom imperijalizmu”.
Jedan proizvod kupuju u Nemačkoj, a onda ga preprodaju NA KILOGRAM i zarađuju debelo!
U 1750. godini belci su naseljavali oko 22 odsto površine Zemlje, a dva veka kasnije čak 36 odsto. Čudo krompira je omogućilo migracije, a onda su evropski migranti uzgajali žitarice iz starog sveta na novom terenu. Obilje prinosa podstaklo je povećanje stope nataliteta na najvišu u zabeleženoj istoriji.
Kroz trgovinu i imperijalizam, ti viškovi su podstakli Industrijsku revoluciju u Evropi i kasnije u SAD, zahvaljujući čemu je Amerika postala dominantna sila. Era domincaije krompira je u međuvremenu prošla, zaključno sa 1965. godinom od koje krompir više nije najprisutnija svetska industrijska biljka. Ali, i dalje je tu.