BEZ TUŽBE DO PUNE ZARADE: ​​Zaposleni u Srbiji uskoro će moći BEZ SUDA da rešavaju sporove oko isplata

Zaposleni u Srbiji će moći bez podnošenja tužbi sudu da zahtevaju isplate pune zarade i primanja od poslodavaca u postupku za mirno rešavanje radnih sporova.

Uskoro će istu mogućnost imati i zaposleni u javnom sektoru koji primaju platu.

Naime, rešenjima predviđenim Predlgom zakona o izmenama i dopunama Zakona o mirnom rešavaju radnih sporova čije koji se nalazi na dnevnom redu tekuće sednice Skupštine Srbije, proširuje se nadležnost Republičke agencije za mirno rešavanje radnih sporova na punu zaradu i platu. 

To do sada nije bio slučaj, jer je Agencija bila nadležna za utvrđivanje obaveze za isplatu zarade do iznosa minimalne zarade, a zaposleni su morali da pokreću sudski spor za isplatu razlike do pune zarade. 

Proširenje nadležnosti Agencije i za rešavanje sporova za isplatu plata, znači da će i državni službenici i nameštenici, odnosno svi zaposleni u javnom sektoru imati pravo da postave pitanje isplate svoje plate, naknade plate i drugih primanja. 

Pored toga proširuje se i nadležnost Agencije za rešavanje sporova i povodom drugih primanja, kao što su otpremnine. Rešenjima koja čekaju na usvajanje u Skupstini Srbije predviđaju i da se kod kolektivnih radnih sporova proširuje nadležnost Agencije na utvrđivanje reprezentativnosti sindikata, kao i na sporove povodom utvrđivanja minimuma procesa rada u toku štrajka. 

Izmenama Zakona je predviđeno i da predmet individualnog radnog spora ubuduće budu utvrđivanje radnog vremena i dužina godišnjeg odmora, a posebno je naglašeno i da je rešenje arbitra izvršna isprava. Takođe je predviđen postupak za utvrđivanje nepodobnosti miritelja i arbitra za vršenje poslova za koje su imenovani. Izmenama Zakona je i rok od tri dana drugoj strani u sporu da se izjasni da li želi mirno rešavanje spora pred Agencijom produžen na pet dana. 

U postupku kolektivnog pregovaranja precizirana je uloga miritelja, koji će ubuduće pružati pomoć učesnicima radi sprečavanja nastanka spora. Svrha ove odredbe je da se miritelj uključuje samo u slučaju kada preti opasnost od nastanka spora u toku pregovora. 

Dopunjene su i odredbe o stranama u sporu u delatnostima od opšteg interesa, te su one dužne da pristupe mirnom rešavanju kolektivnog spora i u slučajevima ostvarivanja prava na utvrđivanje reprezentativnosti sindikata kod poslodavca, kao i u slučaju utvrđivanja minimuma procesa rada u skladu sa zakonom. 

U delatnostima od opšteg interesa strane su dužne da podnesu predlog za pokretanje postupka mirnog rešavanja radnog spora u roku od tri radna dana od nastanka spora, a ne tri dana kako je propisano u cilju propisivanja realnih rokova. 

Po pitanju ovlašćenja miritelja u toku postupka u slučaju kada se strane u sporu ne saglase o preporuci, trenutno rešenje da miritelj može stranama u sporu da predloži preporuku je izmenjeno, tako da miritelj samo na zahtev jedne od strana u sporu može da predloži preporuku najkasnije u roku od tri dana od dana zaključenja rasprave. 

Sporazum o rešenju spora može se zaključiti na osnovu preporuke ili nezavisno od nje. 

Precizirano je i da u slučaju kada strane u sporu zaključe sporazum, taj sporazum postaje osnov za zaključivanje izmene ili dopune kolektivnog ugovora ili ima snagu izvršne isprave. S obzirom da kolektivni sporovi zbog svoje složenosti često traju duže od predviđenog zakonskog roka od 30 dana, predloženo da na zahtev strana u sporu taj rok može produžiti za još 30 dana. 

Kada su u pitanju sporovi povodom mobinga praksa je pokazala da je sporazum jedini mogući način za uspešno okončanje spora povodom diskriminacije i zlostavljanja na radu. Predloženim izmenama Zakona predviđeno je da se ovaj postupak okončava, u postupku pred Agencijom, samo ukoliko do tog sporazuma dođe. 

U suprotnom, postupak će biti obustavljen, a strane u sporu će biti upućene da pred sudom ostaruju svoja prava u skladu sa posebnim zakonom koji reguliše tu materiju. Bitna novina u Zakonu je mogućnost veštačenja (zarada i plata), tako da će ukoliko žele, strane u sporu moći da angažuju veštaka. 

Žene u Srbiji niti rade, niti traže posao? Ovo su neslavni RAZLOZI za poraznu statistiku

Za razliku od usluga arbitra i miritelja koje su za strane u sporu besplatne, troškove angažovanja veštaka snosi svaka od strana u sporu. 

Na izmenama zakona radili su predstavnici sva tri socijalna partnera, tako da su radnu grupu pored predstavnika sindikata, činili i članovi poslodavaca i Vlade Srbije. Pored izmena Zakona, u planu je donošenje Etičkog kodeksa miritelja i arbitara kao i uvođenje službenih legitimacija za njih.