BiH traži kredit od MMF-a: MILIJARDU MARAKA je "u igri", ali postoji jedan problem!
Bosna i Hercegovina bi trebalo već početkom oktobra da krene u pregovore sa Međunarodnim monetarnim fonrom (MMF) o novom kreditnom aranžmanu.
PROIZVODNJA DUVANA U SRBIJI CVETA: Sve više površina pod ovom biljkom, a duvandžije se žale na MANJAK RADNE SNAGE
NIKO NE ŽELI DA BUDE PASTIR U SRBIJI: Plata 60.000 dinara, ali nema ko da radi!
Posle otkrivanja najveće bankarske tajne, potop na berzama: Akcije na dvadesetdvogodišnjem minimumu
Za razliku od prethodnih godina i putovanja u Vašington, ovoga puta pregovori će se zbog pandemije koronavirusa voditi onlajn.
Poslednji aranžman sa MMF-om BiH, odnosno njeni entiteti kao krajnji korisnici sredstava, potpisali su 9. septembra 2016. godine. Bosni i Hercegovini tada je odobreno 543,5 miliona evra.
Zbog neispunjavanja preuzetih reformi, nikada nisu povučena sva odobrena sredstva, pa je aranžman sa MMF-om prekinut u šestom mesecu 2018. godine. Tada je BiH uspela da povuče dve tranše od skoro 300 miliona konvertibilnih maraka (KM), što je oko 154 miliona evra.
Institucije BiH sada žele novi, prošireni aranžman, ali nije precizirano pod kojim će tačno uslovima on biti odobren.
Prema informacijama lista Dnevni avaz, čelnici MMF-a biće vrlo rigorozni pre BiH kada je u pitanju novi kredit, ukazujući na to da odobrena sredstva ovog puta moraju pratiti reformski procesi u BiH, što u poslednjih nekoliko godina nije bio slučaj.
Ali, bez obzira na uslove i zahteve, vlast u BiH će, prema svemu sudeći, ponovo tražiti skoro milijardu maraka kredita, odnosno nešto više od 500 miliona evra. Sredstva koja su dobijena od ove institucije u maju u iznosu od 330 miliona evra, a radi se o pomoći i oporavku od posledica pandemije, već su iskorišćena za krpljenje budžetskih rupa.
Vlada Federacije Bosne i Hercegovine je odobrila 200 miliona maraka, odnosno oko 100 miliona evra, za pomoć kantonima i budžetima, a ostali deo za mere prema privatnom sektoru.
Federacija je, kako stvari stoje, "zagrejana" za kreditni aranžman, dok ni Republika Srpska, kao entitet i pregovarač, nema ništa protiv novog zaduženja, ali su svesni da se ovim pregovorima jačaju institucije BiH, poput Centralne banke, koja je deo Fiskalnog veća.
Vlastima BiH problem u pregovorima može predstavljati činjenica da je odobreni kredit za pomoć u borbi protiv koronavirusa, odobren u aprilu, mesecima bio "zakočen" zbog političkih trzavica na relaciji SDA-HDZ.
Tada se mesecima čekala garancija Veća ministara na kredit, koja je više puta skidana sa dnevnog reda sednica. Tek nakon reakcija iz EU i Ambasade SAD, kredit je postao operativan.