fbpx
Skip to main content
Bitkoin

BITKOIN JE OTVORIO VRATA ZA VELIKE IGRAČE: OVAKO funkcionišu državne kripto valute i ovo je njihova budućnost!

Foto: Profimedia
Virtualne valute (kriptovalute) oslanjaju se na decentralizirane platne sastave nezavisne o kontroli državnih institucija. Međutim, neke su zemlje zainteresovane za stvaranje vlastitih kripto valuta, navodeći niske troškove i brzinu transakcija.

Nacionalne digitalne valute mogu stabilizovati finansijski sastav koji koristi privatnu kripto valutu. Međutim, njihovo korištenje može dovesti u pitanje učinkovitost, ekonomske sankcije ili borbu protiv finansiranja terorizma.

Kriptovalute su digitalni oblici mapiranja vrednosti (virtualne valute). Koriste se u transakcijama koje se temelje na blockchain tehnologiji, koja koristi distribucione blokove podataka koji sadrže informacije o plaćanjima. Ovi blokovi čine otvorenu knjigu i verodostojnost transakcija zaštićena je kriptografskim alatima i proverom od strane korisnika.

Kripto valute se razlikuju od drugih načina plaćanja u tome što nemaju većeg izdavača ili direktnih veza između korisnika i visokog stepena anonimnosti. Druge prednosti digitalnih valuta su brzina i niski troškovi transakcija, uključujući nepostojanje poreza i posrednika (npr. banke).

VIDEO NADZOR: Postavljene kamere na Južnom kraku Koridora 10, uskoro i na istočnom!

VIDEO NADZOR: Postavljene kamere na Južnom kraku Koridora 10, uskoro i na istočnom!

Glavni izazov je osiguravanje virtualnih novčanika s kripto valutama od krađe ili jakih fluktuacija njihove vrednosti, što ograničava poverenje potrošača. Prva i još uvek najpopularnija kripto valuta je Bitcoin, stvorena 2009. kao odgovor na izbijanje financijske krize 2008. Do sredine 2018. broj virtualnih valuta u upotrebi (mogu se kupiti na virtualnim berzama) već broje oko 1.600. , u iznosu od 170 milijardi dolara tržišne kapitalizacije, a procenjuje se da bi se u 2019. mogao povećati na više od 500 milijardi dolara.

Do sada, u većini slučajeva, pristup vlada kriptovalutama bio je skeptičan, što je rezultiralo, na primer, zabranom kriptovrednosti u Kini nakon hakerskih napada ili u Indiji, gde su, prema vladi, te virtualne valute ugrozile uvođenje reforme bezgotovinskog plaćanja. Međutim, popularnost i potencijal kripto valuta podstakle su vlasti nekih zemalja da postanu zainteresovani za stvaranje digitalnih valuta izdanih od strane centralne banke (CBDC), koje je stvorila i kontrolisala javna ustanova (možda temeljena na tehnologijama koje nisu blockchain).

Istraživanje na ovom području sprovodi oko 70 odsto centralnih banaka, uključujući Švedsku, Veliku Britaniju, Kanadu, Rusiju, Kinu i Iran. Međutim, jedina zemlja koja je već uvela CBDC je Venezuela (petro).

Pristalice predsednika Nikolasa Madura u Venecueli
Pristalice predsednika Nikolasa Madura u Venecueli
Foto: Profimedia

Kripto valute (uključujući planirani CBDC) predstavljaju izazov za trenutne režime međunarodnih privrednih i političkih odnosa. One mogu narušiti učinkovitost sankcija, na primer, zaobilaženjem međunarodnih platnih sastava. Venecuela, Iran i Rusija osumnjičene su za ovu motivaciju jer su sve sankcionisane. Korišćenje kripto valuta može takođe ometati borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma - SAD navodi da je Iran uključen u oba, što verovatno zna s obzirom da se u Americi najviše pere novac, a njihovi prijatelji u Saudijskoj Arabiji su majstori za skriveno finansiranje terorizma.

Rad na CBDC-u takođe može biti želja za zamenom privatnih kripto-računa, a time i za povećanje kontrole nad protokom kapitala i društva u celini. To je naročito primenjivo na vlade autoritarnih država, kao što je Kina koja i inače nastoji uvesti totalni nadzor pojedinca, što će svakako biti progurano i u zapadnom svetu pod geslom ''zaštite i sigurnosti''.

Međutim, sudelovanje države rezultiralo bi ograničavanjem glavnih prednosti digitalnih valuta - anonimnosti i niskih transakcijskih troškova (npr. bez oporezivanja) - ili usporavanja dinamike transakcija. Istovremeno, neke centralne banke koje ne planiraju uvesti CBDC (uključujući Japan ili ESB), ukazuju na nedostatak potrebe za postojećim instrumentima ili strahove o stabilnosti financijskog tržišta. Dugoročni učinak popularizacije CBDC-a mogao bi takođe potkopati položaj valuta međunarodne trgovine, uglavnom dolara i eura.

KAKAV BEZOBRAZLUK: Naša pšenica ide u Hrvatsku, pa je oni prodaju kao svoju na Kosovu

KAKAV BEZOBRAZLUK: Naša pšenica ide u Hrvatsku, pa je oni prodaju kao svoju na Kosovu

Primer CBDC-a u Venecueli pokazuje da je njegova učinkovitost povezana i sa stanjem nacionalne privrede, kao i s dozom poverenja među investitorima i poslovnim partnerima. Pojava petro valute u februaru 2018. bila je povezana s namerom da se zaobiđu finansijske sankcije koje su nametnule Sjedinjene Države i druge zemlje i ublažavanje posledica ekonomske i političke krize u zemlji, uključujući visoku inflaciju, koju MMF procenjuje da je 2018. godine dosegla 1,4 miliona posto.

Učinkovitost petroa je zanemarljiva jer investitori nisu uvereni u njegovu potporu naftnim resursima, čija je ekstrakcija u zemlji u padu. Takođe, druge članice OPEC-a nisu prihvatili plaćanja u elektroničkoj valuti. Dakle, petro se koristi za transakcije unutar zemlje, npr., za isplatu penzija, iako je ovaj aspekt njegove upotrebe delimično ograničen zbog nedostatka poverenja u venecuelanskoj javnosti.

Usvajanje CBDC-a takođe bi moglo stvoriti prilike za privredu. Dok državne institucije kontrolišu izdavanje virtualne valute, to može povećati poverenje potrošača, na primer, tako što može reagovati na duboku deprecijaciju (kao što je nagli pad vrednosti bitcoina u razdoblju 2017.-2018.). Povećano poverenje moglo bi povećati opseg upotrebe kripto valute.

To bi mogao biti podsticaj za razvoj finansijskih usluga, kao što su socijalni transferi ili plaćanje poreznih obveza. To je posebno važno za osobe s ograničenim pristupom tradicionalnom bankarstvu (oko 2 milijarde ljudi na globalnom nivou) zbog visokih troškova, formalnosti ili nedostatka poverenja u finansijske institucije.

Bitkoin
Foto: Profimedia

Na konferenciji Fintech u Singapuru u novembru 2018. godine, šefica MMF-a Christine Lagarde istakla je da CBDC takođe može stabilizovati globalni finansijski sastav protiv sve češćih transakcija korišćenjem privatnih kripto valuta, što MMF smatra ''inherentno nestabilnim''. Nastoje se stvoriti javno-privatna partnerstva koristeći imovinu oba sektora - centralne banke će upravljati procesom transakcija i održavati sigurnost, dok će privatni sektor pružati inovativne usluge. Sudelovanje države ograničilo bi kriminalne aktivnosti.

Preduzetnici i investitori te priedloge percipiraju sa skepticizmom, uključujući rizik minimiziranja gore navedenih aduta privatnih kripto valuta. Međutim, podrška ključnih međunarodnih institucija, kao što je MMF, za CBDC, može uticati na razvoj ove tehnologije. I sama Lagarde tvrdi da stav MMF-a pokazuje da ''vetrovi promena'' koje donosi digitalizacija takođe mogu promeniti prirodu ''novca''.

Privredna komora Srbije na Međunarodnom sajmu turizma

Privredna komora Srbije na Međunarodnom sajmu turizma

Rasprava o valjanosti CBDC-a je u ranoj fazi. Stoga, kratkoročno gledano, njihovo široko uvođenje čini se malo verovatnim. Relativno mala skupina zemalja može pokušati, one koje završavaju s plaćanjem gotovinom i imaju univerzalni pristup internetu (npr. Švedska ili Estonija).

Međutim, uvođenje CBDC-a zavisiće ne samo o ekonomskim nego i političkim ciljevima, kao što je izbegavanje sankcija ili pranje novca. Moguće rešenje bilo bi proveriti odabrane operacije na zahtev regulatora ili službi odgovornih za sigurnost države (to je trenutno slučaj u privatnim bankama). Negativni aspekti korišćenja digitalnih valuta (uključujući moguće CBDC) biće predmet razgovora na međunarodnim forumima. Na samitu G20 u Buenos Airesu 2018. godine odlučeno je da će se početi raditi na međunarodnim propisima koji se odnose na privatne kripto valute.

Nije jasno kakav bi uticaj imao CBDC na bankarski sektor. Verovatno bi ih stvaranje centralnih banaka ojačalo protiv komercijalnih kripto valuta, što bi moglo uticati na neprilagođenost novčane mase ekonomskoj situaciji, ali istovremeno i sprečiti stvaranje takozvanih kreditnih mehurića. Važno je napomenuti da bi raširena upotreba CBDC-a zahtevala proširenje pristupa internetu, uključujući izgradnju infrastrukture.

Pročitajte i:

+ Pošalji komentar 1 Pogledaj sve komentare
Ljiljana Maksimovic's picture

Ljiljana Maksimovic

Koliko košta kripto valuta bitcoin i kako se kupuje

1 | 1

SD vesti

SD novčanik

SD posao

SD obrazovanje

SD energetika

Vremenska prognoza
Tamni oblaci
11 Beograd